Budimo u kontaktu

MUNDOBASKET 2023

Čije su medalje – “naše” ili “njihove”?

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Foto: Starsport

Pre nekoliko dana završeno je Svetsko prvenstvo u košarci, posle kojeg su mnogi mediji kod nas preneli da smo u Manili osvojili 11. medalju za našu košarku na Mundijalima, i da smo do sada bili pet puta prvaci sveta. Sve to ja potpisujem i odobravam, ali jedini mali problem je u tome što to – nije tačno. U zabludi sam, ali ako se računaju samo emocije – u pravu sam. Šta je prava istina? Koliko je to medalja osvojila Srbija što u košarci, što u ostalim sportovima? I, ono najvažnije – čije su jugoslovenske medalje?


LA LIGA: Barselona – Betis (21.00), kvota Maxbet kladionice na tip GG iznosi 1.80


Za sve koji ovo čitaju evo odmah na početku jedne važne informacije: jedino udruženje u ovom svetu gde su članice države jesu Ujedinjene nacije. Sve sportske federacije su udruženja lokalnih federacija. Pa je tako i Međunarodni olimpijski komitet udruženje olimpijskih komiteta pojedinih zemalja. Isto važi za FIFA, FIBA i sve ostala međunarodna sportska udruženja.

EKIPA ZA MEĐUNARODNA TAKMIČENJA

Ako u ovom slučaju posmatramo samo FIBA, njen član nije Republika Srbija, nego Košarkaški savez Srbije. A on šalje – pazite sad – ne reprezentaciju, nego ekipu na međunarodna takmičenja. Ta ekipa tamo nastupa pod nacionalnom zastavom i uz državnu himnu, ali ne reprezentuje državu, nego – nacionalni sportski savez. U ovom slučaju košarkaški.

Identično je i na olimpijskim igrama. Tamo nastupaju ekipe nacionalnih olimpijskih komiteta, jedna od njih je i Srbija.

Zabunu može uneti svojevremena izjava Žaka Roga, tada predsednika MOK-a, koji je povodom stogodišnjice Olimpijskog komiteta Srbije u obraćanju slavljenicima, ali i članovima Generalne skupštine Evropskih olimpijskih komiteta u Skupštini grada Beograda, među kojima su bili i predstavnici svih olimpijskih komiteta država nastalih po raspadu SFRJ, jasno i nedvosmisleno rekao „Olimpijski komitet Srbije je već 100 godina naš član i uvaženi partner” i zatim je olimpijskom timu Srbije poželeo da „u Londonu proslavi svoje 100. olimpijsko odličje”.

Pazite: on je poželeo stotu olimpijsku medalju Olimpijskom komitetu Srbije, a ne državi Srbiji. To je bitna razlika.

Kad se Jugoslavija raspala formirana je takozvana Badinterova komisija koja je odlučivala o sukcesiji. Zaključeno je da svaka od novoformiranih država treba, u skladu sa svojim učešćem u BDP-u u Jugoslaviji, da preuzme takav procenat otplate spoljnih dugova, da se po tom principu podeli državno zlato Jugoslavije i brojne ambasade širom sveta. Sport tada nije pominjan, ali nije bilo ni potrebe za tim.

Da li je Žak Rog pogrešio davne 2011? Nije. Nasledno pravo Olimpijskog komiteta Srbije na medalje osvojene pod jugoslovenskom zastavom nije zasnovano na osnovu političke sukcesije, već na osnovu olimpijske, budući da Jugoslovenski olimpijski odbor, osnovan 1920. kao olimpijska organizacija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nikad nije bio primljen u MOK, već je nasledio članstvo Olimpijskog komiteta (Kraljevine) Srbije i taj kontinuitet prenošen je docnije na olimpijske komitete FNRJ, SFRJ, SRJ i SCG, da bi se – na isti način – krug zatvorio 2006. povratkom Olimpijskog komiteta Srbije u MOK.

MEDALJE NIJE OSVAJALA SRBIJA, VEĆ OLIMPIJSKI KOMITET

Srbija, dakle, nije u Londonu osvojila 99. i 100. medalju i još dve medalje pride, već Olimpijski komitet Srbije.

I dan-danas su različita tumačenja sportske sukcesije Jugoslavije. Ako se pogleda internet stranica Vikipedija na srpskom i na ćirilici, lepo se vidi da je Srbije do sada osvojila 123 olimpijske medalje. A ako se pogleda ista ta Vikipedija, samo na engleskom, možete pročitati da je Srbija na olimpijskim igrama do sada osvojila – 24 medalje! Pa, da li nas to neko u svetu mrzi, ili smo mi sebi pripisali nešto što nam ne pripada? Ispada da su u pravu i jedni, i drugi.

Naime. ako se poštuje pravilo da su olimpijski komiteti članovi MOK-a, onda je po već opisanom pravilu sukcesije tačno da je naš olimpijski komitet vlasnik 123 medalje. Ali, ako se medalje pripisuju samo državama, onda ih je Srbija, od samostalnosti 2006. (kad se iz zajednice Srbija i Crna Gora izdvojila Crna Gora) osvojila 24. Jedini problem je u tome što sam već opisao – medalje ne pripadaju državama.

Ivana Maksimović osvojila 100. medalju za Srbiju (Foto: Starsport)

MEDALJE PRIPADAJU SPORTISTIMA

U statutima svih svetskih sportskih federacija napisano je da medalje pripadaju onima koji su ih osvojili. Dakle – sportistima. I tu nema nikakvih pregovora i razgovora, niti zavirivanja u krštenice i krvna zrnca sportista. Tako je sa individualnim medaljama, a što se tiče timskih – njih su osvojile EKIPE određenih sportskih federacija. To je i razlog zašto ni na sajtovima Međunarodnog olimpijskog komiteta, niti na sajtu FIBA, nema tabele do sada osvojenih medalja po zemljama. Jer – medalje su osvajale ekipe sportskih federacija određenih zemalja, a ne države.

Zato su bespredmetne višedecenijske rasprave da li medalje koje je osvojila nekadašnja Jugoslavija pripadaju Srbiji, ili onima koji su ih osvojili. Jedina istina je da ta nekadašnja Jugoslavija nikada nije osvojila nijednu medalju, kao što kasnije nije ni Srbija, Hrvatska, Slovenija ili bilo koja druga država nastala iz te nekadašnje zajednice. Medalje su osvojili sportisti koji su bili članovi pojedinih sportskih saveza.

Reč „zemlja” ne samo da nije bila u olimpijskom duhu, već je u jednom periodu uticala na izobličenje i drugih olimpijskih ideala. Zbog toga je MOK još 1964. promenio tekst olimpijske zakletve, i on važi i danas: „U ime svih takmičara, obećavam da ćemo se na Olimpijskim igrama boriti časno i, poštujući propise, takmičiti se viteški za slavu sporta i čast naših EKIPA”.

Sport je stavljen u prvi plan, „zemlje” su izbrisane i umesto njih uvedene su „ekipe” da bi se skrenula pažnja učesnicima i, možda još više, svetskim državnicima i vladarima, da olimpijska pozornica ne bi trebalo da se koristi kao poligon za ispravljanje „istorijskih nepravdi”, ili (u to vreme) ideološki rat. Naravno, to nije sprečilo hladnoratovsku tendenciju da se olimpijski trijumfi iskoriste za promociju sopstvenog sistema, kao ni želju novostvorenih država raspadnom istočnog bloka (pa i SFRJ), ili raskidanjem kolonijalnih okova da svoj identitet potvrde na olimpijskoj sceni.

Time je, verujemo, rešen problem emotivnog odnosa prema našim zajedničkim medaljama, a „pravni” osnov, uslovno rečeno, proizlazi iz suštine Međunarodnog olimpijskog komiteta – „vlasnici” medalja su prvo sportisti, a zatim nacionalni olimpijski komiteti kojima su pripadali ti sportisti i ekipe i koji su ih prijavili, pripremili i doveli na olimpijske igre. Dakle, nikakve zemlje, pa ni Srbija, ni Hrvatska, ni Slovenija…

Ali, ja sam i dalje emotivan, i u kolokvijalnom govoru često koristim termin “naše medalje”. Znam da je problem u meni, ali znam i mnogo drugih koji upadaju u istu grešku. Ako je to uopšte greška…

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.