Na prvi pogled deluje gotovo paradoksalno. Vozač Formule 1 sedi dva sata, ruke su mu na volanu, noge na pedalama, a najveći deo posla obavlja automobil napravljen od najnaprednije tehnologije na svetu.
Samo što je to „sedenje“ verovatno jedno od fizički najzahtevnijih u sportu.
Ispod kacige i kombinezona telo vozača prolazi kroz kombinaciju ekstremnih G-sila, visokih temperatura, dehidracije i ogromnog mentalnog napora. Zbog toga fizička priprema nije dodatak poslu F1 vozača – ona je preduslov da uopšte može da izveze trku na najvišem nivou.
Prvi šampion Formule 1 vozio je bolid star 13 godina – evo kako je izgledao
Glava odjednom postaje nekoliko puta „teža“
Najbolji primer koliko je Formula 1 daleko od obične vožnje jesu G-sile.
U brzim krivinama telo vozača redovno je izloženo silama od oko četiri do pet G, dok u pojedinim situacijama opterećenje može da se približi i šestostrukoj sili gravitacije. Pri snažnom kočenju vrednosti takođe mogu da budu ogromne.
Drugim rečima, glava koja zajedno sa kacigom normalno ima određenu težinu u brzoj krivini odjednom stvara višestruko veće opterećenje na vrat.
I sve to dok vozač mora da gleda tačno tamo gde želi da pošalje bolid, procenjuje tačku kočenja i reaguje na protivnika udaljenog nekoliko centimetara.
Zato fotografije vozača koji u teretani vežbaju vrat sa trakama, tegovima ili posebnim uređajima nisu nikakav marketinški trik. To je jedan od najvažnijih delova njihovog treninga. Formula 1 navodi da pojedini vozači vrat treniraju i pet puta nedeljno.
Kočnica? Kao ozbiljna vežba za noge
Ni noge nemaju naročito lagan posao.
Pri najtežim kočenjima vozač može da pritisne pedalu silom koja odgovara opterećenju od oko 160 kilograma. I to ne jednom.
Tokom trke takva opterećenja ponavljaju se iz kruga u krug, zbog čega se u programima pripreme nalaze čučnjevi, mrtvo dizanje i vežbe kojima se razvijaju snaga i izdržljivost nogu.
Zamislite da radite težak trening nogu, dok vam neko istovremeno pokušava da povuče glavu u stranu, temperatura oko vas raste, a od svake greške može da zavisi rezultat trke.
Otprilike tu počinje fizička realnost Formule 1.
U kokpitu može da bude kao u sauni
A onda dolazi temperatura.
Na najtoplijim trkama temperatura u kokpitu može da pređe 60 stepeni Celzijusa. Vozač je pritom obučen u zaštitni sloj odeće, trkački kombinezon, rukavice i kacigu, a mogućnost hlađenja je ograničena.
Singapur je tradicionalno jedan od najekstremnijih primera.
Džordž Rasel je svojevremeno objasnio da vozači u tamošnjim uslovima tokom približno sat i po vožnje mogu da izgube gotovo četiri kilograma tečnosti. Formula 1 navodi da gubitak od dva do četiri kilograma tečnosti tokom posebno zahtevnih trka nije neuobičajen.
Zato ono što vaga pokaže posle trke nema nikakve veze sa „mršavljenjem“ u klasičnom smislu. U pitanju je prvenstveno ozbiljna dehidracija koju timovi moraju pažljivo da kontrolišu.
Srce radi kao da vozač trči, a on mora da ostane potpuno miran
Možda je još zanimljivije ono što se događa sa pulsom.
Tokom trke srčana frekvencija vozača može duže vreme da bude iznad 170 otkucaja u minuti. Zato je kardio trening ogroman deo priprema, pa među F1 vozačima često vidimo biciklizam, trčanje, plivanje i druge sportove izdržljivosti.
Ali za razliku od trkača ili bicikliste, vozač Formule 1 pri takvom pulsu mora da donosi precizne odluke pri ogromnoj brzini.
Treba pratiti stanje guma, podešavanja bolida, instrukcije inženjera, protivnike, zastave i strategiju, dok istovremeno pamti gde može da napadne i gde mora da sačuva energiju ili pneumatike.
Fizički umor zato vrlo brzo može da postane mentalni problem.
Kako je Aleksandra Lekler postala centralna figura Formule 1?
Zašto vozači ne izgledaju kao bodibilderi?
Upravo tu dolazimo do još jedne specifičnosti.
F1 vozaču potrebna je ogromna snaga, ali mu nije cilj da napravi što veću mišićnu masu. Potrebni su mu snažan vrat, jezgro tela, ramena i noge, uz izuzetnu kondiciju, ali sve mora da ostane u okviru optimalne telesne težine.
Zbog toga trening više podseća na kombinaciju priprema bicikliste, trkača i sportiste kome je potrebna funkcionalna snaga nego na klasičan bodibilding.
Ishrana je jednako precizna. Formula 1 navodi da vozači tokom zahtevne trke mogu da potroše oko 1.500 kalorija, zbog čega se unos energije, elektrolita i tečnosti planira veoma pažljivo.
I sve to pri više od 300 kilometara na sat
Možda upravo zbog toga jedna od najčešćih zabluda o Formuli 1 glasi da „vozač samo sedi i vozi“.
Da bi neko dva sata kontrolisao automobil pri ekstremnim brzinama, mora da podnese sile koje telo u svakodnevnom životu praktično nikada ne oseća, temperaturu nalik sauni i gubitak nekoliko litara tečnosti, a da mu koncentracija pritom ne padne ni na nekoliko sekundi.
Jer u Formuli 1 nekoliko sekundi umora nije problem samo za štopericu.
Ponekad je dovoljan samo jedan pogrešan pokret.
Zato možda najbolji dokaz koliko je ovaj sport fizički zahtevan nije brzina bolida, već ono što se dogodi kada vozač posle trke izađe iz njega – natopljen znojem, iscrpljen i lakši za nekoliko kilograma.
A onda, nekoliko dana kasnije, sve počinje ispočetka.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.