JOSIĆ: Dete posle treninga mora da bude srećno! Ko danas sve radi sa decom?

Košarka je po broju dece koja je treniraju jedan od najmasovnijih i najpopularnijih sportova u Srbiji. Svaki grad ima veliki broj školica košarke u kojima deca prave prve korake u sportu koji je Srbiji u istoriji doneo mnogo radosti. Na prvi pogled, ružičasta je situacija u košarci i za budućnost ne moramo da brinemo.

NBA: Od 1 sat iza ponoći igraju Filadelfija – Njujork, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu gostiju 1.50.

Kada se malo zagrebe ispod površine brzo se dođe do dosta nelogičnih stvari koje govore da mnogi koji rade sa mladima u našoj zemlji i nemaju baš najbolje namere ili su im te dobre namere na drugom mestu, iza lične koristi. Broj klubova koji u kadetskom i juniorskom uzrastu igraju zvanična takmičenja ne odgovara broju upisane dece u te klubove nekoliko godina ranije.

Kada deca prođu period plaćanja članarina i kada od njih treba da se formiraju selekcije za takmičenja koja su skupa za klubove, naglo se gubi interesovanje za košarkaše tog uzrasta, što nije problem klubovima jer su stigle nove generacije dece za upis u škole košarke, ali jeste veliki problem toj deci koja, ukoliko do tog perioda nisu pokazala kvalitet za neke od jačih selekcija, više nemaju mogućnost da se bave sportom koji vole.

TRENERI NAJMLAĐIH MORAJU DA BUDU PEDAGOZI I STRUČNJACI

Ima tu i drugog dela priče, da deca sama, kada izađu iz svog grada i “ukrste koplja” sa drugim timovima, primete da i nisu baš mnogo naučili prethodnih godina pa odustaju od dela detinjstva u koji su uložili određeno vreme, a njihovi roditelji pozamašan novac.

Jedan od najpozvanijih da na temu stručnog rada sa mladima govori u Srbiji jeste Nišlija Milan Josić koji je u karijeri, između ostalog, ostvario sjajne rezultate u radu sa mlađim kategorijama, vezan je za razvoj velikog broja igrača koji su stigli do reprezentativnih selekcija, a bio je i trener kadetske reprezentacije Srbije.

– Često navodim primer fudbalske lige u Holandiji gde su treneri pionira i seniora najviše plaćeni. Jednostavno je, sa decom u najosetljivijem periodu moraju da rade najbolji treneri, a ne početnici. U tom periodu je potreban i pedagog i stručnjak. Ono što se propusti u tom periodu veoma teško se ispravlja kasnije, a probleme svi vidimo kada ta deca stignu do seniora. – istakao je Milan Josić za MaxBet sport.

BEZ ČLANARINE NEMA NI TRENIRANJA

Veliki poraz sporta u našoj državi je što danas ogroman broj dece ne može ni da započne da trenira svoj omiljeni sport ukoliko roditelji to ne mogu da mu priušte. Košarkom se bave samo oni koji mogu da plate mesečne članarine klubovima. Za određeni novac dobiju se dva ili tri termina nedeljno od po sat vremena u kojima je detetu trener uglavnom isto neko dete, nešto starije, kome trenutno odogovara da dopuni svoj studentski budžet ili mu je to prelazni period do pronalaska novog posla.

Foto: South media

Roditelji svoje dete u najosetljivijem periodu za razvoj daju u ruke nekome za koga uglavnom ne znaju koliko je osposobljen za posao koji radi i od koga je učio taj posao, od koga je stekao znanje koje treba da prenese budućim košarkašima srpskih klubova i reprezentativnih selekcija.

– Nisam siguran da se u klubovima vrši ozbiljna analiza stručnog kadra za najmlađe. Ne znam ni da li se prave programi za rad, a i od koga su ti mladi treneri naučili na koji način se pristupa određenom uzrastu dece. To je kompleksno pitanje, u jednoj generaciji nisu sva deca ista, a u našim klubovima se često istovremeno u najmlađem uzrastu radi sa više generacija. Tu je potreban ozbiljan pristup. Deca moraju da se igraju i da zavole košarku, da posle svakog treninga budu srećna i da jedva čekaju naredni trening. Uz to, moraju da budu bezbedna i da se sa njima radi stručno, da napreduju – kaže Josić.

Za nešto više od osnovnog treninga od dva do tri sata nedeljno, potrebno je izdvojiti dodatna sredstva za individualni rad koji garantuje bolje rezultate i koji uglavnom kontrolišu proverena trenerska imena, ali za ozbiljniju smu novca koju mali procenat njih može da priušti. Višedecenijski nemar u srpskoj košarci je oterao te dobre trenere iz sistema u privatne vode i naterao ih da sami naplaćuju svoje znanje.

DOBRE NAMERE SU PREDUSLOV ZA SVE

Ako ulazimo u dubinu problema rada sa mlađim kategorijama otvorićemo ogroman broj njih koji su rešivi uz mnogo uslova. Prvi i osnovni je da ljudi koji rade sa decom imaju dobre namere. Dalje od toga ne moramo da idemo, svako u svojoj sredini vidi kako funkcionišu klubovi i ko sve radi sa mladima, uz veliku čast izuzecima kojih ima i koji su nada da će nešto da se promeni u budućnosti.

Milan Josić je trenutno bez angažmana i u Nišu je. Naveo je još jedan zanimljiv primer koji dobro opisuje stanje u mlađim kategorijama.

– U Nišu sam i na raspolaganju sam svim trenerima za savet. Nikada nikog nisam odbio, mnogi mladi treneri mlađih kategorija me u prolazu pitaju kada ću da dođem na njihov trening da pogledam kako rade i kada im kažem da ću doći čim me pozovu, do tog poziva ne dođe. Da li postoji nesigurnost u svoje znanje kod mladih trenera ili možda misle da im pomoć nije potrebna, neka svako prosudi. Isto tako znam i da se sa decom ne radi dobro, na žalost, generacije dobre dece zbog nestručnog rada nikada ne dođu do rezultata za koje su imali predispozicije – zaključio je Josić.

Dok granski savez ili država ne krenu u ozbiljno rešavanje problema sporta u mlađim kategorijama, a pitanje je kada će to vreme da dođe, roditelji imaju odgovornost za sportski put kojim će njihova deca da idu. Ako su već odlučili da uđu u svet plaćanja članarina vreme iza nas sa ovakvim sistemom je do sada pokazalo kakvi su rezultati klubova i trenera u njima. Izbor je veliki, a izuzetno je važno da se donese dobra odluka, prvenstveno zbog razvoja i zdravlja deteta, a na kraju i zbog budućnosti najuspešnijeg srpskog proizvoda – košarke!