KUP U NIŠU Početak dominacije crno-belih i prvi “večiti” derbi! Publika videla Jokića (2)

Trideset i jednu godinu Kup “Radivoj Korać” je bio drugo po važnosti evropsko klupsko takmičenje u košarci. FIBA je tada bila nosilac svih evropskih takmičenja, a taj period od 1971. do 2002. godine poklapa se i sa zlatnim vremenom jugoslovenske košarke. Zato je i osvajač evropske “Žućkove levice” neretko bio sa prostora bivše Jugoslavije. Prvi osvajač trofeja je zagrebačka Lokomotiva (današnja Cibona), šampionski pehar je tri puta osvajao beogradski Partizan, a dva puta splitska Jugoplastika. Crvena zvezda je dva puta bila finalista, Šibenka takođe, dok su po jednom do finala stizali OKK Beograd, Bosna i Hemofarm iz Vršca.

---

ITALIJA: Kvota naše kladionice na pobedu Juventusa protiv Udinezea (20:45) je 1.45.

---

Kup “Radivoj Korać” kao domaće nacionalno takmičenje je posle niške premijere 2003. godine odigran u nekoliko najvećih srpskih gradova – Novom Sadu, Vršcu, Beogradu i Kragujevcu. U tom periodu su po dva puta trofej uzeli Crvena zvezda i FMP. Posle toga, prvi put u istoriji sledi niz od tri uzastopne organizacije u istom gradu, Nišu, a sledi i niz trofeja jednog kluba.

KREĆE NIZ CRNO-BELIH (2008)

Niš je i 2008. godine ugostio osam učesnika Kupa Radivoja Koraća. Crvena Zvezda, Borac, Hemofarm, Zdravlje, FMP, Vojvodina, Partizan i Svislajon su se borili za “Žućkovu levicu”.

Četvrtfinale nije donelo velika uzbuđenja. Hemofarm je savladao ekipu Zdravlja sa 88:80, Crvena zvezda tim Borca sa 79:54, dok je u drugom delu kostura Partizan pobedio ekipu Svislajona rezultatom 83:68, a FMP novosadsku Vojvodinu sa 84:73. Osetna je bila razlika između timova koji igraju regionalnu i timova koji su se takmičili u domaćoj ligi. O tome je nakon poraza Borca od Crvene zvezde svoje mišljenje izneo i trener Čačana Milovan Stepandić, a ono što je izneo na konferenciji za štampu aktuelno je i danas:

Partizan je u polufinalu konačno uspeo da savlada ekipu FMP-a u Nišu, slavili su sa 85:73. U drugoj utakmici Hemofarm nije dozvolio “večiti derbi” u finalu, slavili su protiv Zvezde sa 76:68. U borbi za trofej crno-beli su bili bolji od Vrščana, pobedilii su ih sa 73:64. Za najboljeg igrača turnira proglašen je Milenko Tepić, koji je u finalnom duelu postigao sedam poena, ali je u polufinalu protiv FMP-a zabeležio 27, što je i presudilo da se njemu dodeli to priznanje. Partizan je postao prvi osvajač nacionalnog Kupa Srbije, a prekinuo je niz od pet godina u kojima nije osvajao Kup takmičenje. Prethodni trofej je osvojio 2002. godine u Podgorici.

Sastav pobednika: Milton Palasio, Milenko Tepić, Dušan Kecman, Dejan Borovnjak, Uroš Tripković, Novica Veličković, Nikola Peković, Čedomir Vitkovac, Marko Đurković, Petar Božić, Strahinja Milošević, Slavko Vraneš. Trener: Duško Vujošević.

“ČAIR” JE VIDEO DUEL ZVEZDE I PARTIZANA (2009)

Impresije iz 2008. godine bile su dovoljno jak razlog da se i 2009. Kup Radivoja Koraća odigra u Nišu. Učesnici su bili Partizan, Vojvodina, Hemofarm, Borac, FMP, Lajonsi, Crvena zvezda i Metalac. Branilac trofeja, Partizan, lako je u četvrtfinalu savladao Vojvodinu sa 87:57, dok se Hemofarm namučio protiv Borca, ali ipak slavio – 80:75. U drugom delu kostura FMP je pobedio Lajonse sa 81:68, a Crvena zvezda ekipu Metalca – 83:66.

Partizan je bio veoma siguran i u reprizi prethodnog finala savladali su Hemofarm sa 83:67. U drugom polufinalu, nakon velike borbe, Crvena zvezda je bila bolja od FMP-a – 85:80. “Večiti derbi” se u osmoj organizaciji Kupa prvi put održao u Nišu, gradu u kome oba beogradska rivala imaju veliki broj pristalica. Prepun “Čair” bio je svedok duela timova koje su sa klupe predvodila dvojica trenera koja su obeležila prethodnu deceniju srpske klupske i reprezentativne košarke, Duška Vujoševića sa Partizanove strane i Svetislava Pešića, trenera Zvezde.

Evroligaško iskustvo crno-belih došlo je do izražaja u borbi za pehar. Partizan je slavio sa 80:65 i stigao je do novog trofeja u Nišu. Krilni centar “parnog valjka” Novica Veličković proglašen je za najboljeg igrača Kupa, a Partizan je sa tri sigurne pobede potvrdio svoju dominaciju koja je tih godina važila i za čitav region.

Sastav pobednika: Milenko Tepić, Strahinja Milošević, Aleksandar Rašić, Uroš Tripković, Novica Veličković, Stefon Lasme, Vukašin Aleksić, Čedomir Vitkovac, Petar Božić, Žarko Rakočević, Jan Veseli, Slavko Vraneš. Trener: Duško Vujošević.

TREĆI U NIZU, ZA NIŠ I CRNO-BELE (2010)

Niš je 2010. godine postao prvi grad koji tri puta u nizu organizuje završnicu nacionalnog Kupa. Veliku čast Nišlije su zaslužile odličnom organizacijom svih prethodnih godina, a učesnici Kupa “Radivoj Korać” su gledaocima priredili izuzetno zanimljive utakmice, kao i najneizvesnija polufinala u istoriji.

Partizan je u četvrtfinalu savladao Radnički Basket sa 75:57, dok je Hemofarm ponizio ekipu Metalca – 80:39. Radnički iz Kragujevca je bio bolji od OKK Beograda s 80:65, a malu senzaciju je po običaju priredio FMP koji je savladao Crvenu zvezdu sa 79:76. Do borbe za “Žućkovu levicu” Partizan i FMP su došli kroz iglene uši. Partizan se iz bezizlazne situacije vratio protiv Hemofarma i savladao ga sa 69:64, nakon što je na poluvremenu gubio 16 poena razlike (48:32). Osim što su kući poslali Zvezdu, igrači FMP-a su ispratili i Kragujevčane, u veoma neizvesnoj utakmici savladali su ih sa 84:83.

U finalu je Partizan još jednom potvrdio dominaciju u domaćim takmičenjima savladavši ekipu iz Železnika sa 72:62. Za najboljeg igrača Kupa proglašen je Aleks Marić, centar Partizana, a pehar Petru Božiću predao je Aleksandar Đorđević. Partizanu je Niš još jednom postao deo jedne od tri najuspešnije sezone u istoriji kluba. Te godine su crno-beli uz nacionalni Kup osvojili i prvenstvo Srbije, čuvenom trojkom Dušana Kecmana postali su i prvaci Jadranske lige, dok su se u Evroligi plasirali na Fajnal-for, u kome su poraženi u polufinalu od Olimpijakosa nakon produžetka.

Sastav pobednika: Lorens Roberts, Stefan Sinovec, Aleksandar Rašić, Aleksandar Mitrović, Lester Mekejleb, Dušan Kecman, Strahinja Milošević, Petar Božić, Aleks Marić, Jan Veseli, Branislav Đekić, Slavko Vraneš. Trener: Duško Vujošević.

DESETI PUT U NIŠU (2012)

Ljubitelji Kupa su 2011. odmorili od Niša i preselili se u Železnik, a taj događaj će da ostane upamćen po papreno skupim kartama i praznim stolicama u dvorani organizatora turnira. Godinu dana kasnije stvari su se vratile na svoje mesto. Jubilarni deseti  put, Niš je bio domaćin Kupa. Osam timova učesnika (Partizan, Mega Vizura, Radnički Kragujevac, Vojvodina Srbijagas, Crvena zvezda Diva, BKK Radnički, Hemofarm Štada i Radnički FMP) igralo je u renoviranoj hali “Čair”, dvorani u kojoj je mesec dana pre toga odigran i deo Evropskog prvenstva u rukometu čiji je Srbija bila domaćin.

Partizan je ubedljivim pobedama nad Mega Vizurom (98:69) i kragujevačkim Radničkim (96:75) stigao do finala, a protivnik mu je ponovo bila Crvena zvezda, koja je takođe sigurnim pobedama prošla BKK Radnički (88:74) i Hemofarm (71:65). U finalu je, u veoma tvrdoj utakmici, još jednom slavio Partizan, koga je sa klupe ovoga puta predvodio Vlade Jovanović. Crno-beli su pobedili sa 64:51, a Danilo Anđušić je proglašen za najboljeg igrača turnira.

Sastav pobednika: Dušan Kecman, Miroslav Raduljica, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević, Nemanja Bešović, Raško Katić, Petar Božić, Marko Čakarević, Dominik Džejms, Milan Mačvan, Danilo Anđušić, Davis Bertans. Trener: Vlade Jovanović.

POSEBAN KUP ZA NIŠ I NIŠLIJE (2015)

Posle još dve godine izmeštanja u druge gradove postalo je jasno – Niš je idealan domaćin Kupa. On se 2013. godine odigrao u Kragujevcu i posle velikih incidenata i trajanja od dva dana završen je bez prisustva publike. Godinu kasnije održan je u Beogradu, a pošto je Partizan eliminisan u četvrtfinalu, prošao je bez velike pažnje javnosti. Od tada važi krilatica da “večiti rivali” jedino u Nišu mogu da odigraju meč uz prisustvo obe navijačke grupe u dvorani. U drugim gradovima se to ispostavilo kao veliki problem.

Na završnom turniru 2015. godine su učestvovali: Crvena zvezda, Partizan, Mega Leks, Metalac, FMP, Konstantin, Vojvodina Srbijagas i Vršac. Kup je bio na programu od 19. do 22. februara, a žreb je odlučio da u finalu ne može da dođe do večitog derbija, kostur ih je spajao u eventualnom polufinalu. Za nišku košarku je ovaj Kup od posebnog značaja, u njemu je drugi put u istoriji učestvovao jedan gradski klub, ovoga puta bila je to ekspedicija trenera Marka Cvetkovića, tim Konstantina koji je vezao sjajne četiri sezone u domaćim takmičenjima.

Četvrtfinala nisu donela iznenađujuće rezultate, Vršac je imao najviše problema protiv Metalca iz Valjeva, ali je ipak pobedio sa 78:73, a Partizan je tog dana deklasirao Vojvodinu Srbijagas – 81:54. Drugog dana turnira Mega Leks je slavila protiv FMP-a sa 92:85, niški Konstantin se nije obrukao, ali je pobedu lako odnela Crvena zvezda – 81:65. Sve oči su bile uprte u večiti derbi u polufinalu, a u njemu je Crvena zvezda slavila protiv Partizana sa 76:67. Do finala je stigla i Mega pobedom nad Vršcem s 92:85.

Usledila je repriza finala iz 2014. godine, a tada je Zvezda jedva slavila protiv Mege – 81:80. U Nišu je Zvezdi bilo mnogo lakše, uz ogromnu podršku publike četa Dejana Radonjića je pobedila Megu sa 80:74. Finale će Nišlije upamtiti po dve stvari, prvo, na tom Kupu su mogli uživo da gledaju tada najvećeg talenta evropske košarke, a danas najboljeg košarkaša sveta Nikolu Jokića. Druga stvar je što je “Žućkova levica” pred niškom publikom otišla u ruke jednog Nišlije, Stefan Jović je tada dirigovao igrom Crvene zvezde.

Sastav pobednika: Markus Vlijams, Nikola Rebić, Nemanja Dangubić, Luka Mitrović, Branko Lazić, Jaka Blažič, Nikola Kalinić, Boban Marjanović, Marko Tejić, Čarls Dženkins, Stefan Jović, Maik Cirbes. Trener: Dejan Radonjić.

MILOJEVIĆEV TRENERSKI DIPLOMSKI RAD I TROFEJ (2016)

Značaj Kupa odigranog 2016. godine na žalost do izražaja dolazi ovih dana, posle tragične smrti Dejana Milojevića. Posle dva uzastopna finala Kupa dve sezone ranije, za Megu je došla “treća sreća” u Čairu.

Učesnici turnira su bili: Crvena zvezda, Partizan, Mega, FMP, Metalac, Borac, Smederevo i drugi put uzastopno niški Konstantin. U košarkaškoj istoriji Niša tih par sezona konstantina se izdvajaju u odnosu na sve što su svi niški klubovi uradili do tada. Ponovo je žreb bio protiv ljubitelja “večitih rivala” i spajao ih je u polufinalu.

Mega je u četvrtfinalu savladala ekipu Konstantina sa 78:61, tako je niški klub drugu sezonu za redom izgubio na startu takmičenja od budućeg nosioca pehara. Partizan je uz velike probleme savladao ekipu FMP-a sa 85:83. Drugog dana takmičenja Metalac je bio bolji od Borca sa 96:86, a Zvezda je lako slavila protiv Smedereva – 89:44. Smederevo je na Kup došlo posle sjajnih partija u KLS ligi, ali uz velike finansijske probleme koji su tih dana prodrmali košarkašku javnost. Najviše pažnje je posvećeno priči trenera Zorana Todorovića da je prvom centru Smedereva, Darku Rniću, zbog situacije u klubu veći prioritet bio porodični posao i da nije došao na trening kada mu se prasila svinja.

Tih godina Partizan je bio u fazi oporavka i reorganizacije posle raspada sistema Duška Vujoševića, a Crvena zvezda u velikom naletu sa sjajnom generacijom igrača i kontinuitetom igranja u Evroligi. Zato je bilo veliko iznenađenje kada je Partizan u polufinalu slavio protiv Crvene zvezde sa 68:60. U drugom polufinalu Mega je savladala tim Metalca sa 97:86.

Praznično raspoloženje navijača Partizana u finalu koji su došli da proslave neočekivani trofej, “pokvarila” je njihova košarkaška legenda, trener Mege Dejan Milojević, koji je bio spreman da posle dva neuspeha u finalu, konačno donese trofej klubu koga bije glas da se ne bori za trofeje. Nakon 40 minuta velike borbe Mega je savladala Partizan sa 85:80 i tako je postala još jedan klub koji će Niš zapamtiti po osvajanju prvog trofeja u istoriji. Veliki Dejan Milojević je postao trofejni srpski trener.

Sastav pobednika: Stefan Simić, Ognjen Jaramaz, MilenkoVeljković, Novak Musić, Nikola Ivanović, Nikola Pavlović, Timoti Luvavu, Alfa Kaba, Rade zagorac, Đorđe Simeunović, Danilo Nikolić i Nikola Janković. Trener: Dejan Milojević.

SUTRA: Srpski pasoši za Pantera i Pejdža, trofeji za Trinkijerija i Radonjića