LJILJANA KNEŽEVIĆ ZA MBS Volela bih da Napredak ponovo zaigra u Evropi! Ne lažem igračice, ne obećavam ono što ne mogu da ispunim

Žena-tim. Stena. Iz desnice su sevale munje i udarali gromovi. Srce kao Bagdala veliko. Rukometašica kakvih je malo bilo – Ljiljana Knežević. Ona je bila ta koja je pravila razliku za koji god tim da je igrala, a igrala je za mnoge. I mnogima je donosila trofeje.

SP ZA RUKOMETAŠICE: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Angole protiv Južne Koreje (15:30) je 1.80.

Punila je hale, zbog nje su ljudi dolazili na tribine.

“O, MAMA, ZALJUBIO SAM SE, JA VIDEO SAM LJILJU”

U Jagodini, gde je donela trofej Kupa 1993. godine, što je i najveći uspeh jagodinskog sporta u 20. veku, svojevremeno su navijači pevali:

– O, mama, zaljubio sam se, ja video sam Ljilju.

Godine prolaze, sećanje na karijeru punu trofeja ne bledi, medalja oko vrata sa Svetskog prvenstva je najblistaviji trenutak… Rukometu je i dalje posvećena, ali u nekoj drugoj ulozi.

Iz Napretka je krenula, Napretku se vratila. Već sedam godina je direktor kluba iz Kruševca i glavna deviza u radu joj je: nema laganja igračica! Rezultat nije najvažniji, obraz je sve!

– Bila sam i ranije jako uporna. Što god krenem da radim, nije me sramota da pitam kad god nešto ne znam, mislim da sam se jako dobro snašla, to i rezulltati govore. U poslednje tri godine prošli smo dva ranga takmičenja, sada smo u najvišem – počinje Ljiljana Knežević priču za MaxBet Sport.

NE ŽELIM DA ISPLATIM SAMO JEDNU PLATU

Uz fudbalere, rukometašice su jedine iz ovog grada koje se takmiče u najvišem rangu. Trenutno je ŽORK Napredak na devetom mestu.

– To je realnost. Možda je trebalo kod kuće da pobedimo Radnički iz Kragujevca, igrali smo nerešeno, to je jedino što zameram. Znatno smo se pojačali, očekujem da ćemo da izborimo opstanak što nam i je i cilj. Ništa više od toga nismo mogli da uradimo… Kada je još u martu trebalo da se pravi ekipa nismo imali finansijsku sigurnost, a ja ne volim da obećam nešto što ne mogu da ispunim. U mnogim klubovima koji su bili u samom vrhu devojke su primile samo po jednu platu, ja time ne želim da se bavim. Devojke, prosto, od toga žive. Time se rukovodim. Sada imam podršku i pokušaćemo sve da izborimo opstanak, a moj  prvashodni cilj je da vratim Kruševac tamo gde je nekada bio! Volela boih da, zašto da ne, jednog dana igramo Evropu. Ovde su sjajni, uspešni ljudi, koji znaju da prepoznaju ono što 24 sata radim sa mlađim kategorijama i prvim timom.

Devojčice se vraćaju rukometu.

– Retko gde se obraća pažnja na mlađe kategorije. Napredak do pre četiri godine nije imao nijednu devojčicu, a mi smo sada igramo sada u Superligi. Uspeli smo da vratimo decu iz nekih drugih sportova. 

Ljiljana Knežević iz Igračkih dana (Foto: Starsport)

OBE KĆERKE U RUKOMETU

Strah od nepoznatog je česta pojava. Nova stranica u životu, međutim, nije uplašila Ljiljanu Knežević.

– Ne, imala sam dilemu da li da se uošte  vratim u rukomet jer sam ja bila, a to malo ko zna, jedina reprezentativac koji se nije oprostio od reprezentacije. Bila sam strašno razočarana zbog toga. Nekih sedam godina sam samo prolazila pored hale u Kruševcu, mada mi ta hala nije bila ništa kriva, više je bilo to na nivou saveza, u to vreme. Međutim, ljubav vuče. Nikad se nisam plašila i ne plašim se da uđem u nešto. Ono što ne znam, želim da pitam i nije me sramota.

Na mlađima svet ostaje, ali pitanje je da li će u Kruševcu da se pojavi neko nalik Ljiljani Knežević?

– Volela bih, stvarno. Naše vreme je prošlo. Ne želim da pričam priče kao “u moje vreme je bilo” i “posle mene potop”. Taman posla. Ne. Volela bih da se pojavi ne jedna, već više njih. Imamo ih. Prepoznajem ih u mlađim kategorijama. 

Ima Ljilja dve kćerke i obe su rukometašice.

– Starija ima 14 godina i jedna je od najboljih, da ne kažem najbolja u tom uzrasta, igra srednjeg beka. Mlađa je levi bek, šuter, podseća na mene. Podržaću ih maksimalno, mada u početku nisam bila za to da se bave rukometom.

IGRAČICAMA PREVIŠE DOZVOLJENO

Onaj rukomet koji je igrala Ljiljana Knežević i njena generacija i ovaj rukomet koji je sada kod nas, praktično su dva sporta. Ženski rukomet je doživeo ogroman pad.

– Ne mogu igračice da odlučuju o tome šta treba da se radi. Moramo da razgraničimo šta je posao igračica, a šta rukovodstva i stručnom štaba. Možda će to da zvuči malo grubo – ali ja uvek govorim iz srca – mislim da smo im previše dozvolili, malo su i razmažene. Mi smo znali da odemo i na splav, ostanemo do ujutru, sa splava dođemo na trening i odradimo ga maksimalno. Možda ovo sad ne zvuči sportski, ali je i to za čoveka… Ovo sad… Stvarno se trudim da ovde bude zdravo i jeste zdravo i isključivo to nas je dovelo do ovog rezultata. 

Naša ženska reprezentacija trenutno učestvuje na Svetskom prvenstvu. Neki veći rezultat od plasmana u drugi krug se nije ni očekivao.

– Prva utakmica… Do 50. minuta su me oduševile. Iza toga su podsetile na sve ono čega smo se plašili. Našalila sam se, ovoj reprezentaciji treba neko poput Milene Delić ko će da stane na loptu i da kaže da se odigra pametno, da se ne srlja kad se vodi, i igrač poput mene koji će glavom kroz zid, ako treba. 

U vreme kad je Ljiljana Knežević igrala, u ženskom rukometu je bilo dosta novca. Sada to nije slučaj.

– Ne može bez novca. Letos sam mogla da napravim top ekipu, bolju nego što sada ima Zvezda, samo da sam u tom trenutku bila sigurna da to mogu da ispoštujem. Znam s kim sam pregovarala, ali nisam smela, zbog rezultata neću nikog da varam. 

NE VOLIM RAZMAŽENOST

Ljiljana Knežević (Foto: MaxBet Sport)

U njeno vreme Napredak je imao dva sjajna sportska radnika, Petra Dunjića i Vladimira Lapčevića. Ko zna, možda će i Ljiljana Kneževič da postane sjajan sportski radnik koji će da ostane zapamćen.

– Nadam se da će neko da prepozna da sam krenula ni iz čega. Trener i ja smo skupljali za pljeskavice, takmičili smo se sa 800.000 dinara,  Tako je krenulo. Skrenuli smo pažnju ljudima, uvidelo se da radimo iz srca,  da želimo da na pravi način predstavimo grad. Veliku zahvalnost dugujem Milošu Neneziću, uspešnom u svim sferama života, zna koliko se dajem za Napredak. Mi smo klub koji nema nijednog zaposlenog. Ja kad se predstavljam, kažem da sam potrčko, od ekonoma do medicinskog radnika. I uvek sam 24 sata dostupna za devojke. Ne varamo ihe. Ono što im se obeća to im se ispuni. Prošle godine smo bile jedini klub koji je uspeo da pronađe premije za svaku utakmicu, da se dodatno nagrade za dobar rezultat. Meni je srce puno kad im nešto uplatimo i pred Novi godinu. Zovu, pitaju šta je to, otkud uplata na njihovom računu, ja im odgovorim: “eto, paketić”. To me ispunjava i to me vodi. To daje rezultate. Obostrano poverenje, uz rad, red i disciplinu. Ne velim razmaženost i “utripovane” igrače, već igrače koji će da daju sve na terenu. Sećate se nas kakve smo bile. Ne razmišljate da li ćete da polomite nogu, hoću trofej, hoću medalju oko vrata i to je to.

Svaki čovek ima želje, ni Ljiljana Knežević nije izuzetak.

– Najveća želja mi je da opstanemo i vidim da dugogodišnji rad daje rezultat, a onda zaigramo u plej-ofu. Ne volim da obećavam nešto krupno, ali smatram da možemo, obećana mi je podrška – odgovorila je Ljiljana Knežević.