MBS INTERVJU Vladimir Jugović: Uspeh Zvezde u Evropi zavisi od tri elementa… Bio sam brži od Binića!

 Od Milutovca, kraj Trstenika, do najboljeg na svetu. Iz Kruševačkog okruga do klupskog kralja planete. Dva puta je bio šampion Evrope, sa Zvezdom i Juventusom, dva puta klupski prvak sveta, 1991. godine proglašen za MVP Interkontinentalnog kupa. Najtrofejniji je srpski fudbaler. U njegovom vlasništvu je 12 pehara. Bio je tri puta šampion Jugoslavije, potom prvak Italije, osvajač Kupa Francuske. „Okitio se“  i sa Superkupom UEFA, dva Kupa Italije. Šta reći sem – impresivna karijera Vladimira Jugovića.

PRIJATELJSKI MEČ: Kvota naše kladionice na pobedu Salcburga protiv Ferencvaroša (18:00) je 1.90. 

U omladince Zvezde ga je doveo tadašnji trener podmaltka Toma Milićević. Seniorsku karijeru je počeo u Radu, gde je šef bio Ljupko Petrović koji je preuzeo Zvezdu 1990 godine i sa sobom na Marakanu poveo i Vladimira Jugovića. U crveno-belom dresu je odigrao 60 utakmica, osvojio Evropu i svet, a onda 1992. prešao u Sampdoriju, potom igrao za Juventus, Lacio, Atletiko, Inter, Monako, Admiru, nemački Alen. Za našu reprezentaciju nastupao je od 1991 d0 2002, upisao 41 meč, postigao tri gola. U karijeri je odigrao 399 zvaničnih utakmica i 60 puta tresao mreže širom sveta.

Da li u takvoj impresivnoj karijeri može da se izdvoji najlepši trenutak?

– Bio sam najmlađi igrač, od mene se najmanje očekivalo, a na kraju sam proglašen za MVP meča za prvaka sveta. Crvena zvezda je u Tokiju te 1991. godine postala najbolja na planeti, a meni je ta utakmica otvorila put za svetsku karijeru. Druga po redu najdraža pobeda mi je ona u Bariju. Biti prvak Evrope je vrhunska stvar. Nedavno sam, prvi put, pustio neki svoj meč i odgledao ga od početka do kraja. Reč je o meču u Bariju. Video sam koliko sam samo pretrčao, presekao akcija protivnika. Bio sam timski igrač, koristan za ekipu – počinje Vladimir Jugović priču za MaxBet Sport.

Vidić je imao dobre namere

Da li vas je Vidić planirao da sa njim radite pod uslovom da uđe u Savez?

– Sa Nemanjom sam se čuo, pričali smo. Izneo sam mu i objasnio svoj način razmišljanja o fudbalu kod nas i uopšte. Šta smo pričali, to nek ostane između nas. Vidić je imao dobre namere i sve je na kraju ostalo samo na tome. Delegati Fudbalskog saveza Srbije bili su naklonjeni drugoj struji. Kada je Nemanja to uvideo odustao je od kandidature za predsednika – objašnjava Jugović.

Igrali ste ne mestu zadnjeg veznog, ali ste po znanju  više bili plejmejker, desetka?

– Odrastao sam na malom fudbalu, uz poznatu ekipu Mungosi. U Zvezdi sam, to se ne zna, bio najbrži igrač. Na pripremama 1991. na testu 15 i 30 metara bio sam ispred Binića koga su smatrali za najbržeg u timu. Inače, bio sam polivalentan fudbaler, mogao sam da igram na više pozicija uspešno i u svim sistemima, takođe.

Vladimir Jugović u razgovoru sa našim novinarom (Foto: MaxBet Sport)

NAJZNAČAJNIJI GOL U TOKIJU

Zvezda ne odustaje, čini sve da napravi tim koji ne bi bio samo učesnik Lige šampiona. Verujete li u ovu priču i kakvu bi vi Zvezdu voleli da vidite na jesen?

– Voleo bih da Zvezda igra moderan fudbal, da bude tehnički i fizički na nivou ostalih ekipa. Ne moraš da imaš kvalitetnije igrače od drugih, ali moraš da budeš u tri elementa na vrhunskom nivou, a to su: fizika, brzina i organizacija igre i kluba – jasan je Jugović.

Jasno je da su ovi kvaliteti potrebni i u radu sa reprezentacijom. Da li biste nešto poručili selektoru?

– Gledao sam utakmice na Svetskom prvenstvu. Mislim da su se u Kataru naši bolje upoznali i videli šta je potrebno da poprave da bi se ostvarili bolji rezultati – kratko, ali koncizno priča Jugović.

Koji su najbolji saigrači sa kojima ste delili dobro i zlo?

– Dok sam bio u Zvezdi to je sigurno bio Dejan Savićević. Posle, u Italiji i Španiji, bilo je mnogo vrhunskih igrača sa kojima sam bio u timu. Ko je najbolji? Izdvojio bih Ronalda, pa Zidana, Vijerija, Nestu, Vijalija, Del Pjera, Gulita, Manćinija. Kada sada bolje razmislim igrao sam sa svim najboljim fudbalerima iz 90. godina. Ronaldo je išao pravo ka golu, driblao je sa obe noge, bio je nezadrživ, a njemu najsličniji bio je Dejo – seća se Jugović.

Radili ste i sa vrhunskim stručnjacima, možete li nekog da izdvojite?

– Imao sam tu privilegiju da radim sa najvećim trenerima  koji su svi osvajali titule evropskih i svetskih prvaka: Ljupko Petrović, Saki, Lipi, Erikson, Tardeli, De Šamp koji je jedno vreme bio i igrač i trener u Juvnetusu. Sve su to top treneri.

Pričali smo o najvećim pobedama, najdražiim utakmicama, a koji je vaš top gol?

– Najznačajniji je prvi gol koji sam postigao u Tokiju. Bila su dva dodira i neviđena preciznost. Najlepši je bio u dresu Atletika na utakmici sa San Sebastijanom u četvrtfinalu Kupa UEFA, makazicama poput Huga Sančesa. Razlika je jedino što sam ja bio zadnji vezni. Očigledno se rad isplatio, dok sam bio u vojsci trenirao sam džudo i gimnastiku u parteru i usavršio kolut unapred. Isplatilo se – kroz osmeh će Vladimir Jugović.

OVO NISAM NIKOME REKAO

Obično na kraju intervjua pokušam da otkrijem neki „veo tajni“. Da li možete za MaxBet Sport da ispričate nešto što nikad nikome niste rekli?

– Izuzetno sam ponosan na činjenicu da sam čitavu karijeru odigrao u velikim klubovima sa našim pasošem. Tada je važilo pravilo da u klubu mogu da igraju samo tri stranca. Mnogo je bilo velikih igrača koji su uzimali strana državljanstva samo da bi ostali u klubovima za koje su nastupali. Ja nisam nikada i time se ponosim. Nisu mi ni tražili, a i da jesu, odbio bih. U sećanje mi se urezao i događaj iz Sampdorije. Posle jednog meča koji smo izgubili, u Gazeti delo sport, uzeo sam za pravo da malo više pričam o taktici. Ujutro me je odmah pozvao trener Erikson i očinski objasnio da ovakvim ponašanjem radim protiv sebe, da nije na meni da kao mlad igrač analiziram taktiku. To je bila prava životna lekcija, to je bio pravi trener, mladog igrača treba ispraviti kada pogreši –  otkriva Vladimir Jugović.

Ponosan što je čitav život u velikim klubovima, što je bilo izuzetno teško, odigrao sa svojim, srpskim pasošem. Skroman i pored svega što je prošao i doživeo, a „samo“ je dva puta osvojio Evropu i pokorio svet. Kaže da o njemu i njegovoj karijeri više govore dela od reči. Takav je Vladimir Jugović jedan od najboljih igrača na ovim prostorima, svih vremena.