NA DANAŠNJI DAN Najbolniji poraz Brazila ikada, bilo je i samoubistava!

Počelo je novo fudbalsko prvenstvo, koliko sam primetio još nije izdato ni jedno saopštenje (ima vremena), šampionat (još) nije proglašen neregularnim pa pošto  ono što nije neka prljavština malo koga interesuje ja ću opet o prošlosti. Oni koji čitaju moje kolumne primetili su, verujem, moju sklonost ka istoriji fudbala i sporta uopšte. Danas ću o jednom događaju koji se zbio 16. jula 1950, dakle pre 72 godine.

Brazil: Na meču Avai – Santos, naša kladionica nudi kvotu 2.20 za igru ug 3+.

Prvo svetsko prvenstvo posle Drugog svetskog rata održano je u Brazilu jer u ratom razorenoj Evropi nije bilo zemlje koja je mogla da ispuni sve uslove. U kvalifikacijama su učestvovale 34 zemlje dok su Brazil kao domaćin i Italija kao poslednji svetski prvak 1938. bili direktni učesnici. Škotska, Turska i Indija bile su kvalifikovane ali su otkazale. Igralo se u Rio de Žaneiru, Belo Horizenteu, Sao Paualu, Porto Alegreu, Kurtibi, Recifeu. Dve grupe su imale po 4 učesnika, jedna 3 a jedna samo dva.

Brazil je organizovao prvenstvo da bi konačno postao prvak sveta. Tri predratna pokušaja završena su neuspehom i izazvala masovno razočarenje u zemlji u kojoj je fudbal skoro kao religija. Selektor Flavio da Kosta složio je dobar tim sa nekoliko ondašnjih zvezda brazilskog fudbala na čelu sa Ademirom i Zizinjom. Brazil je dobro  počeo, pobedio je u grupi Meksiko sa 4:0 i Jugoslaviju sa 2:0 a igrao 2:2 sa Švajcarskom.

Zajedno sa Urugvajem, Švedskom i Španijom plasirao se za finalnu rundu koja je igrana po liga-sistemu. Počelo je dobro, Brazil je sa 7:1 nadigrao Švedsku dok su Španija i Urugvaj igrali 2:2. U drugom kolu Brazil je sa 6:1 porazio Španiju a Urugvaj Švedsku sa 3:2. Meč Brazil-Urugvaj rešavao je pitanje prvaka sveta.

Tog 16.jula 1950. engleski sudija Džordž Rider pred (zvanično) 179.854 gledaoca (nezvanično, bilo ih je oko 200.000) izveo je ove timove:

BRAZIL: Moasir Barbosa-Augusto da Kosta (kapiten), Žuvenal Amarižo-Karlos Bauer, Danilo Alvim, Žoao Fereira “Bigode”-Albino Friasa, Tomas Soareš-Zizinjo, Ademir Markes, Žair da Rosa, Fransisko Aramburu-Ćiko.  Selektor: Flavio Kosta.

URUGVAJ: Roke Maspoli-Matias Gonsales, Eusebio Tehera-Šubert Gambeta, Obdulio Varela (kapiten), Viktor Andrade-Alsides Giđia, Hulio Peres, Omar Miges, Huan Alberto Skiafino, Ruben Moran.Seelektor:Huan Lopez.

Foto: FIFA

Ceo Brazil bio je uveren da titula ne može izmaći. Pripremano je veliko slavlje u celoj zemlji, ali bio je to ražanj bez zeca. Urugvajci, dobri fudbaleri, nisu imali šta da izgube. Ušli su hrabro u meč, održali 0-0 do poluvremena a onda u 2. minutu nastavka  “Marakana” je eksplodirala. Albino Friasa dao je vodeći gol. Radost je potrajala do 66. minuta kada je Skiafino, jedan od najboljih urugvajskih igrača, izjednačio. Šok je bio veliki, ali bilo je još oko pola sata da se dođe do titule. Brazil je napadao, ređao šanse, ali lopta “nije htela” u gol. Istina, velike zasluge imao je i golman Roke Maspoli koji je branio sve. Kako je igra odmicala nervoza među igračima i navijačima Brazila bila je sve veća.

Šok je došao u 79. minutu kada je Giđija dao gol kojim je Urugvaj poveo sa 2:1.Tako je ostalo do kraja, titula je otišla u Montevideo. Tačan broj samoubistava očajnih navijača Brazila nikada nije utvrđen, brojke idu od nekoliko do više od 10. Po završetku meča nastao je haos u kome je predsednik FIFA Žil Rime jedva uspeo da preda trofej kapitenu Urugvaja.

U južnoameričkoj sportskoj štampi pojavio se termin “Marakanazo” koji se kasnije koristio i u drugim sportovima posle neočekivanog ishoda. Ponekad se koristi i danas a označava ishod suprotno očekivanju, nešto kao nokaut. Brazilcima je, kao mala uteha, ostala činjenica da su imali najboljeg strelca, Ademira (9 golova) i najboljeg igrača (Zizinja). Bila je to prva titula za Urugvaj a Brazil je na svoj prvenac morao da čeka Pelea i Švedsku 1958.

U najboljem timu šampionata našla su se i četvorica Brazilaca, ali i to je bila slaba uteha za izgubljenu titulu:

Maspoli (Urugvaj)-Da Kosta (Brazil, Remzi (Engleska)-Bauer (Brazil), Varela (Urugvaj), Basora (Španija)-Giđija (Urugvaj), Zizinjo (Brazil), Ademir (Brazil), Skiafino (Urugvaju), Ćiko (Brazil).

Brazil je kasnije 5 puta osvajao titulu prvaka sveta ožiljak od tog 16.jula 1950. dugo je zarastao…