NAJBOLJI SVIH VREMENA “Anonimni” strelac 2.000 golova

Čitam ovih dana da je Poljak u dresu Barselone Robert Levandovski premašio 600 golova u karijeri. Lepa cifra, ali daleko od najboljih strelaca u istoriji fudbala. Čitaoci ovog sajta verovatno su primetili moju sklonost ka istoriji i dokumentaciji. Evo još jedne priče iz moje bogate dokumentacije. Reč je o Arturu Fridenrajhu (1892-1962), Brazilcu koji je u karijeri dao 1.329 golova.

ŠPANIJA: Kvota naše kladionice na pobedu Barselone protiv Atletik Bilbaa je 1.50. Meč na Kamp Nou počinje u 21:00.

Artur…ko? Fridenrajh? Nikad čuli? Šta, najbolji strelac u istoriji fudbala? Nemoguće… Ipak, moguće je, mada teško dokazivo. Fudbaler o kome je reč i o kome se ispredaju legende imao je peh da igra u vremenu u kome je i fotografija bila retkost, o filmskim zapisima i potpunoj statistici i da ne govorimo. Ipak, pošto je igrao punih 26 godina, do svoje 43, ostalo je dosta toga što ga svrstava na vrh liste najboljih golgetera u istoriji fudbala.

Cifre kažu da je dao 1.329 golova na 1. 239 mečeva! Toliko mu vodi i Udruženje fudbalskih statističara i istoričara (IFFHS), najoupuzdaniji izvor za ovu vrstu podataka. Nezvanično, spominje se i 2.000 pogodaka što nije dostigao niko i što je znatno više od 1.280 golova velikog Pelea. Istoričari brazilskog fudbalu ne dvoume se da je Fridenrajh bio prva velika zvezda brazilskog fudbala, pre Leonidasa, mnogo pre Pelea, Rivelinja, Sokratesa, Zika, Romarija, Ronalda…Kažu da je bio prvi protagonist fudbala koji će kasnije biti kršten i poznata kao “žogo bonito” (lepa igra)

KOPAČKA U JUVELIRNICI

Artur Fridenrajh, zvai “Frid”, rođen je 18. jula 1892. u Sao Paulu. Slučajno ili ne, ali svakako simbolično, rođen je na uglu ulica Viktoria i Triunf što kao da je najvljivalo njegove pobede i trijumfe u sportu. Otac Oskar bio nemački emigrant, a crnoputa majka Matilda potomak robova dovedenih iz Afrike.. Bio je visok za svoje vreme (1,75) i lak (52 kg) što mu je omogućavalo brzinu. Bio je rođeni talenat za fudbal, sa posebnim darom za dribling i sjajnim šutem obema nogama.

Artur Fridenrajh (Foto: Printskrin)

Počeo je da igra na ulici rodnog grada, a kada je malo odrastao 1909. prijavio se u klub nemačkih iseljenika Germanija (1909 -1911). Kasnije igrao za Mekenzi (1912), Ipurangu (1910, 1913. i 1915), Amerikano (1913), Pajsandu (1916), Paulistano (1916, 1917-1929), Flamengo (1917), Inter (1929), Santista (1929), Santos (1929), Sao Paulo (1930-1935) i na kraju opet Flamengo u kome je 1935. završio karijeru. Tokom 26 godina karijere bio je sedam puta prvak lige Sau Paula i devet puta najbolji strelac šampionata. Ima i dve titule šampiona Brazila, 17 regionalnih titula i dve sa Brazilom na “Kopa Amerika”. Kažu da nikada nije promašio penal. Igrao je vrlo direktno, šutirao iz svih pozicija, izbegavao nepotrebne efekte.

Hroničari kažu da je Brazil svoju prvu titulu osvojio najviše zahvaljujući njemu. Reč je o “Kopa Amerika”, južnoameričkom šampionatu reprezentacija. Brazla je 1919. u Rio de Žaneiru put ka tituli počeo pobedom od 6:0 protiv Čilea u meču u kome je Fridenrajh dao tri gola. U finalu, posle produžetaka, sa 1:0 pobeđen je Urugvaj, a strelac je u 122. minutu bio Fridenrajh, koji je proglašen najboljim igračem turnira. Na ulicama brazilskih gradova bilo je veliko slavlje. Jedan transparent bio je posvećen “Zlatnoj nozi Fridenrajha”…Po povratku, njegova kopačka bila je izložena u izlogu jedne juvelirnice ispred koje je stalno bio red.

Titula je ponovljena i 1922. u Argentini gde je učešće bilo dozvoljeno samo belim fudbalerima! Predsednik Brazila Epitasio Pesoa naredio je da idu samo beli fudbaleri, ali se u sastavu ipak našao i melez Fridenrajh. Štampa u Urugvaju i Argentiuni dala mu je nadimak “Tigar”. U njegovo vreme međunarodni mečevi bili su znatno ređi pa mu zato u kartoteci piše da je za Brazil odigrao 22 utakmice i dao 10 golova. Debitovao je 1914. isto kao i reprezentacija Brazila, protiv engleskog tima Elkster Siti. Bilo je 2:0 za Brazil.

Trebalo je, po kvalitetu, da bude u timu Brazila na prvom Svetskom šampionatu u Montevidu 1930. Nije se našao na spisku, a razlog nikada nije do kraja razjašnjen. Zvanično, bio je povređen, ali u Montevideu su, zbog nekog sukoba, igrali samo igrači iz Rija, a Fridenrajh je bio “paulista”, odnosno iz Sao Paula.

U Brazilu je bio prvi super-star, gotovo mit. Jedan inspirisani novinar napisao je da je njegov fudbal deo “nacionalnog kulturnog nasleđa”

U GINISOVOJ KNJIZI REKORDA

Njegov otac, koji je tvrdio da je vodio pedatnu evidenciju, i dvojica novinara (Maruo de Viana i Aleksandre da Kosta) “dokazali” su 1.329 njegovih golova na 1.239 utakmica. Čak ni oni nisu imali podatke za golove u dresu Germanije i Mekenzija pa zato slobodna procena idu i do fantastične cifre od 2.000 pogodaka. Sa 1.329 golova ušao je u Ginisovu knjigu rekorda, ali čvrsti dokumenti postoje samo za 556 na 592 utakmice. Kažu da je 1962. neki funkcioner bacio dokumentaciju u kojoj su bili zavedeni golovi Artura Fridenrajha.

Ono što nije sporno jeste činjenica da je bio rođeni golgeter, prvi super-star brazilskog fudbala. Hroničari s početka 20. veka opisivali su ga kao “kicoša” koji nikada na teren nije izašao bez unazad zalizane kose. Uvek je bio poslednji u koloni koja je istrčavala na teren. Van terena važio je za “dendija” koji se nije odricao ničega. Voleo je francuski konjak, lepa odela, uživao je u svojoj popularnosti iako od fudbala nije mogao da živi jer još nije bilo profesionalizma ili je bio u povoju. Valjda se zato kasnije bunio protiv “prevelikih zarada fudbalera”. FIFA ga je zvanično proglasila najboljim strelcem u istoriji fudbala.

Fridenrajh je igrao fudbal u vremenu u kome je rasna segregacija u Brazilu bila i te kako prisutna. Fudbal su vodili i igrali belci, crnci su mogli da ga praktikuju samo u svojim kvartovima, na ulici. Artur je bio iz mešovitog braka, od oca je nasledio svetle, zelenkaste oči, a boja kože bila mu je “kafa sa mlekom”. Priča kaže da je koristio puder kako bi svoju kožu još malo “pobeleo”. Bio je prvi crnac, ili melez, u brazilskoj reprezentaciji.

Foto: Printskrin

Bilo kako bilo, sa 17 godina već je bio zvezda. Plenio je driblingom, snažnim šutem, tehnikom, golovima. Specijalnost mu je bio šut sa “felšom”. U sezoi 1912. bio je prvi strelac šampionata, za Sao Paulo dao je 16 golova. Titulu najboljeg strelca ponovio je 1914, 1917, 1918, 1919, 1921, 1927. i 1929. godine Između dve individualne titule prošlo je 17 godina, što nikada niko nije ponovio.

Evropa je otkrila Fridenrajha 1925. prilikom turneje brazilske selekcije, a potom ga je ponovo videla 1927. godine kada je Paulistino, kao prvi brazilski klub, došao na turneju. Na osam utakmica dao je 11 golova! Evropska štampa nazvala ga je “Kraljem fudbala”. Dobio je ponude za prelazak u vodeče evropske klubove, ali već je imao 35 godina i nije želeo da menja sredinu.

PREMIJA OD GLEDAOCA

Anegdota kaže da je na jednom meču protiv Gvaranija, kod 0:0 u drugom poluvremenu, dobio ponudu od jednog gledaoca koji mu je obećao određenu sumu novca za svaki gol. Kad je dao treći gledalac je pokušao da povuče ponudu jer nije imao toliko novca, ali je Artur dao i četvrti gol.

Priča o najboljem golgeteru u istoriji fudbala – bez obzira na to da li verujemo da je to zaista bio – nema srećan kraj.  Imao je Alchajmerovu bolest, umro je u bedi, depresivan, u socijalnom stanu koji mu je dala gradska uprava Sao Paula pošto je proćerdao sve što je imao. Kažu da je sa francuskog konjaka prešao na pivo, u većim količinama…