JEDINSTVEN SLUČAJ Predsednik kluba igra za člana elite: Još se ne okrećem na “čiko”! Saigrači me zovu kao i svi – Limun

Uloge su podeljene. Svako ih ima po jednu, a on – dve. U srpskom rukometu, ali verovatno i u svim ostalim ekipnim sportovima kad je reč o elitnom rangu, Miloš Milošević je jedinstven slučaj.

EVROLIGA: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Crvene zvezde protiv Baskonije (20:30) je 2.25.

Predsednik u patikama. Kad je na terenu nosi kapitensku traku, a posle obaveza ulazi u funkcionersko odelo. Mora se. Ne ide se na poslovne razgovore u trenerci.

VIKNEM, ALI KAO IGRAČ

Legenda kostolačkog rukometa. U aprilu će Miloš Milošević da napuni 40 godina, a još igra kao dečko. Dobro, malo ima problem s kolenom, ali ruka ga i dalje služi. Ovo krilo je igračko zlato Rudara. Kao predsednik tek treba da se dokazuje.

– Na poziciju predsednika sam došao u septembru, umesto Nenada Jankova, koji je postao predsednik Rukometnog saveza Srbije, pa je zbog sukoba interesa morao da podnese ostavku na čelu kluba. Tadašnja garnitura je gledala da nađe zamenika, niko nije bio voljan da se prihvati, svi bi da pomognu, ali niko ne bi tu odgovornost. Planirali su da mlađi preuzmu od sledeće sezone, ali sve se ubrzalo zbog odlaska Jankova na čelo Saveza. Spalo je na mene, nije mi svejedno. Tu sam igrač, treba da budem i predsednik kluba, ali nikad se u životu nisam predavao, tako je i sada. U svemu ovome imam veliku podršku porodice, uz suprugu i sina su lakši i teški trenuci – počinje priču Miloš Milošević za MaxBet Sport.

Miloš Milošević (drugi s leve) i Nenad Jankov (u sredini). Foto: Privatna arhiva

Kako se pred saigračima nosite u ulozi predsednika?

– Ne koristim to što sam predsednik da nekome više kažem. Kao igrač i kapiten uvek sam imao šta da kažem i viknem ako treba, da se taj neko trgne. Imam šta da kažem i sada, ali kad viknem – viknem samo kao igrač, a ne kao predsednik. Gledajući rezultate trebalo bi da vičem i kao predsednik (smeje se). – U nebranom sam grožđu, sa tim momcima sam na terenu. Nov sam u ovome, ne znam da na ovom nivou ima ikog u ove dve uloge. Možda ja i grešim, ne vidim sebe sa strane, Možda jesam bio nekad i oštriji, ali to je zarad njih i kluba, a ne da ja isterujem neki svoj hir.

PROBLEMI S “KRŠTENICOM”

Kako vam se obraćaju saigrači, možda sa “gospodine predsedniče?

– Neee! Sa Limune, naravno. tako me svi zovu, iako nekima mogu da budem otac. Još se ne osećam kao predsednik. Ne treba da mi persiraju ili bilo šta slično. Imao sam 22 godine kad se Peruničić vratio u Zvezdu, a on je 13 godina stariji od mene. Mi smo se njemu obraćali sa vi. Sada je Aleksandar Stojanović tu sa nama u ekipi, od nekih je stariji i 20 godina, ali drugačiji je odnos…

Početak kod Dragana Niševića

Za tango je potrebno dvoje, a za uspeh u sportu – kvalitet. Ne bi Miloš Milošević toliko dugo trajao da ne zna ili ne može.

– Počeo sam da treniram 1996, a sa prvim timom  januara 2000. godine kod Dragana Niševića. Prvi put sam registrovan za prvi tim u sezoni 2001/02. Ovo mi je 20. sezona u Superligi, 20 godina radnog staža kao rukometaš elitnog ranga. Samo mi fali igranje u SFRJ, igrao sam u SRJ, SCG i Srbiji –  s ponosom ističe Miloš Milošević.

Kako se osećate u dvojnoj ulozi?

– Često pitam sebe što sam uopšte krenuo u ovu sezonu. Problemi s kolenom, eto, krštenica… Šta mi treba da se još lomatam… Možda je samo Goran Arsenić imao više sezona u eliti od mene. Odmah iza njega sam ja. Ovo mi je, 99 odsto, poslednja sezona. Videćemo da li će da bude uspšešna, a hoće ako ostanemo u eliti. Čim osetim da ne mogu da pomognem ekipi sam izađem s terena. Isto tako kad osetim na klupi da mogu da doprinesem, kažem treneru da me pusti na teren.

Miloš Milošević prima pehar namenjen Rudaru za osvajanje Super B lige (Foto: Fotostudio Šuster)

ŠTO DA DOBIJAM BATINE NA BEKU?

Koliko je teže da se održava klub stabilnim u odnosu na igračke obaveze?

– Mnogo je teško. Ušli smo u finansijski, ali i u rezultatski problem. Potrefilo se tako da je dan pošto sam postavljen za predsednika uplaćena plata. Nov sam u svemu ovome, ljudi koji su bili u klubu uvode nas u stvari koje su oni obavljali. Nisam prepušten sam sebi, tu sam zajedno sa Upravnim odborom. Najteže mi je to što više ne mogu da igram kao pre. Još se nije desilo da me saigrači tuku kao predsednika, zbog neispunjenih obećanja. Tu je sada drugi deo sezone, videćemo šta će da bude. 

I dalje ste na krilu, a neka krila su u poznim igračkim godinama igrali i srednjeg beka. Vi to niste uradili?

– Nisam menjao poziciju, nisam hteo da se prebacim na beka, razmišljao sam što da pod stare dane dobijam batine (smeje se).

Na kraju je Miloš Milošević poručio:

– Još se ne okrećem kada neko vikne “čiko”.