POSLE NAJNOVIJE BLAMAŽE KOŠARKAŠA Te strašne reči: stranac u reprezentaciji

Najnovije blamaže srpskih košarkaških reprezentativaca, ovog puta protiv Letonije i Belgije, još jednom je otvorila pitanje: pozivati strance sa našim pasošima u nacionalni tim ili ne?

KVALIFIKACIJE ZA LIGU ŠAMPIONA: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Helsinkija protiv Rige je 1.80. Meč počinje u 18:00.

Mišljenja po tom pitanju oduvek su podeljena. Na primer, prethodni selektor Saša Đorđević nije hteo ni da čuje za strance, dok su njegovi naslednici Igor Kokoškov i Svetislav Pešić imali drugačiji odnos pre tome. Kokoškov je prvi uzburkao javnost izjavom da bi u reprezentaciju pozvao sve one koji ispunjavaju dva kriterijuma: imaju srpski pasoš i žele da igraju za raeprezentaciju. Kao primer je naveo Frenka Kaminskog, NBA igrača, koji, ipak, nikad nije obukao dres naše zemlje, mada je godinama igrao takozvanu srpsku ligu u Čikagu.

Ni Pešić, bar na rečima, nije se razlikovao od Kokoškova:

– Imamo nekoliko interesantnih igrača koji su rođeni ovde, a žive u SAD. U ovom trenutku po nekim kriterijumima zadovoljavaju i mogli bi da budu u kombinaciji ubuduće. Svi su dobrodošli. Koji su kriterijumi da se igra u reprezentaciji? Postoje dva – kvalitet i želja da se igra za reprezentaciju. Ne vidim razlog za spekulacije. Mi govorimo o strancu. U ženskoj reprezentaciji imamo Ivon Anderson. Po pravilima može da igra samo jedan stranac. Kuzmić je svojevremeno bio naturalizovan igrač, pošto je dobio srpski pasoš posle 16. godine. Mi nismo protiv stranaca, živimo u slobodnom, globalnom svetu, a ako zadovoljava kvalitetom, zašto ne bismo imali nekog? Tih 11-12 stranaca koji su dobili srpski pasoš… Malo je njih koji zadovoljavaju taj kriterijum. Ne završava se sa takmičenjima sada.

Toliko o Pešiću, hvala mu što je naveo jedan primer koji je u javnosti promakao nekako bez komentara. To je američka košarkašica Ivon Andreson, koja sjajno igra u reprezentaciji Srbije. Nasledila je svoju zemljakinju Danijel Pejdž, koja je prva bila strankinja u našoj ženskoj reprezentaciji, a ponašala se kao da je rođena u Šumadiji. Čak je i himnu pevala glasnije nego mnoge njene koleginice.

PRIMERI NA SVAKOM KORAKU

Abasov i Agejev sa trenerima i selektorom (Foto: BSS)

Problem stranaca zaista ne bi trebalo da više postoji u srpskom sportu. Previše je primera koji govore da je ta stvar rešena, nekad na nivou Ministarstva sporta, nekad na nivou Ministarstva spoljnih poslova, ali da se pitanje – stranci, ili ne – odavno ovde ne postavlja. Najnoviji primer je Evropsko prvenstvo u boksu održano pre nekoliko nedelja u Jerevanu. Na tom šampionatu Srbija je, posle Gruzije, imala najbolji ekipni učinak: dve zlatne medalje. Dakle, naši takmičari osvojili su zlatne medalje posle tačno 37 godina, od zlata Ljubiše Simića na EP u Budimpešti 1985. U Jerevanu “zlatni Srbi” postali su Vahid Abasov i Artjom Agejev. Prvi je rođen u ruskom gradu Aleksandrovki, a drugi u Serpuhovu (Moskovska oblast). Našu boksersku reprezentaciju na EP u Jerevanu činili su i Pavel Fjedorov, Vahid Abasov, Artjom Agejev, Vladimir Mirončikov, Sadam Magomedov i Sergej Kalčugin. Šest originalnih Rusa koji su uzeli naše državljanstvo. Možda je to razlog što uspeh boksera nije imao medijski tetman kakav zaslužuje.

Čini mi se da su prvi stranci koji su uzeli srpsake pasoše bili fudbaleri Crvene zvezde, tandem Crnogoraca Marko Vešović i Stevan Reljić. Oni su 2010. godine dobili srpsko državljanstvo. Srpske pasoše svojevremeno su dobili i šahistkinja Irina Čoluškina, džudisti Dmitri Gerasimenko, Aleksej Nefedov i Mihail Morohojev, hokejaš Pavel Popravka, kanuistkinja Damla Ružičić-Benedek, rvač Mihail Kadžala, vaterpolista David Levanović Kikaleišvili, tekvondoista Dmitrij Nagajev, plivač Arkadij Vjačanin… Fudbaleru Evandru Gobelu (Crvena zvezda) srpski pasoš uručio je lično tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

PAMTE SE TEODOSIĆEVE REČI

Pošto je ovde prvenstveno o košarci reč, treba napomenuti da srpske pasoše poseduju i Kevin Panter, Čarls Dženkins, Dilan Enis, Kori Volden, Markus Pejdž, Demarkus Nelson…

S tim u vezi, ostala je upamćena izjava kapitena naše košarkaške reprezentacije Miloša Teodosića iz 2015. godine:

– Ja bih bi se povukao iz reprezentacije i ne bi interesovala ni kao navijača, ukoliko bi stranac obukao dres sa državnim grbom. Ja bih uvek igrao s onim što imam, bez obzira na to da li je to dovoljno za zlato, peto ili deseto mesto. Čak i da imamo priliku da dovedemo stranca s kojim bismo sigurno bili prvaci, ja to svejedno ne bih prihvatio. To nema smisla. Radi, stvori prave igrače, stvori pravu reprezentaciju, pa s njom osvoji medalju, ane da se švercuješ s nekakvim strancima koji nemaju veze s tom zemljom.

Da ne bude zabune, potpisujem svaku Teodosićevu reč. I dodajem – istorija je nepredvidiva, stvari se tako brzo menjaju…

Odmah treba reći da ima i drugačijih mišljenja.

Dejan Milojević je izneo svoje mišljenje da bi bilo u redu kada bi stranac zaigrao za reprezentaciju Srbije, ali samo ukoliko bi duži period proveo u zemlji i stekao određenu emociju prema narodu. U suprotnom, ako bi samo dobio pasoš kako bi igrao za reprezentaciju i time dobio korist za sebe, to bi za bivšeg trenera Mege bilo neprihvatljivo. S druge strane Aleksandar Džikić je jednom prilikom govorio o pitanju stranca u reprezentaciji i njegovo mišljenje je da bi to bio dobar potez ukoliko bi doprineo napretku reprezentacije, jer bi samim tim doprinelo i povećanju interesovanja kod dece za bavljenjem košarkom, pa i većom bazom mladih košarkaša koju bi donela budućnost.

ŠTA BI BILO S DŽORDANOM?

Nekadašnji košarkaš Partizana Ratko Varda je žestoko kritikovao činjenicu da američki košarkaši preko noći postaju Srbi.

Ratko Varda (Foto: Starsport)

– Treba li bilo koji komentar!? Ma jok, mi smo zemlja velikog srca tako, bre, treba još jednom da pokažemo da državljanstvo Republike Srbije očigledno nekim ljudima ništa ne znači, da su naša deca očigledno ‘sline’ koje treba istresti iz nosa pa dajte državljanstvo nekom ko je pre ove godine za Srbiju čuo možda samo preko TV i svi su oni bolji od naše dece! Sram vas sve bilo svi vi ljudi koji ste podržali i omogućili ovo! Zašto meni niko nije dao američki pasoš, turski, ruski, poljski? Pa, zato što se pasoš ne daje strancima ili kome već jer da bi postao državljanin jedne zemlje treba da oženiš neku devojku iz Srbije da imaš decu sa njom ili da ti je baba ili deda ili neko iz zemlje čiji pasoš dobijaš. Sram vas bilo i da ne pominjem ponaosob svakog od vas koji ste ovo dopustili ili napravili jer para vrti gde burgija neće – napisao je svojevremeno Varda na svom Instagram profilu.

Dakle, mišljenja su oštro podeljena. Neću se prikloniti nijednom taboru, ostaću do kraja neutralan po ovom pitanju, samo bih za kraj stavio nekoliko napomena: član američkog Drim tima sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992. bio je Jamajčanin Patrik Juing. Kasnije je za američku reprezentaciju igrao i Nigerijac Hakim Olajdžuvon. Za reprezentaciju Španije igraju bez problema Serž Ibaka i Nikola Mirotić. Dodajem Dontaje Drejpera (Hrvatska), Aleksa Renfroa (Bosna i Hercegovina), Tejlora Ročestija (Crna Gora), Boa Mekejleba (Severna Makedonija), Majka Tobija (Slovenija), pa i Džona Roberta Holdena (Rusija).

I pitam (za kraj): da je kojim čudom svojevremeno Majkl Džordan hteo da uzme naš pasoš (u to vreme jugoslovenski), da li bi ga zvali u reprezentaciju i da li bi naša košarka imala ikakve koristi od takvog jednog igrača?

Samo pitam…