MBS INTERVJU Rade Bogdanović: Zvezdi su neophodni snažniji igrači! Sa sadašnjim perjanicama neće da bude uspeha

Postoje ljudi koji su, jednostavno, potrebni današnjem vremenu  da bi one izveštačene, sklone poltronstvu, naučili kako treba da se živi i ponaša dostojno čoveka, uputili ih na realni kvalitet i prave ljudske vrednosti. Rade Bogdanović je pojavljivanjem u TV medijima u poslednje vreme pobudio veliku pažnju, izgledom, elokventnošću, opaskama i iskrenim komentarima, bez dlake na jeziku.

FUDBAL, FINALE SP U-20: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Italije protiv Urugvaja je 2.50. Utakmica počinje u 23:00.

Nekadašnji fudbaler Železničara, danas stanovnik Beograda, izdigao se iz prosečnosti, uštogljenosti, obmane koja već dugo vlada u retorici na našoj sportskoj sceni. Danas mu se dive obični, normalni ljudi, a fanova je sve više. Umerena, poštena, ali jaka kritika bez uvrede njegov je stil.

DALEKO SMO OD VEĆEG USPEHA “ORLOVA”

Vaše izjave i stavovi su zaista zanimljivi i ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. Da li ste nekada zažalili zbog nečega što ste javno izgovorili?

– Nisam, nikada, zato što ja stojim iza svog mišljenja. Stavove uvek mogu da odbranim konkretnim argumentima. Nisam zažalio zbog izrečenog, ali mi je bilo žao što su mi prijatelji otkazali poziv na jednu proslavu jer se nekome nije dopalo ono što sam rekao u jednoj TV emisiji – kaže Bogdanović na početku intervjua za MaxBet Sport.

Bili ste TV komentator mečeva na SP u Kataru, kako vidite naš reprezentativni trenutak?

– Kada je reprezentacija u pitanju imamo kontinuitet odlaska na SP i neuspeha na velikoj sceni. Nismo još fudbalski sazreli, ponavljamo iste greške iz ciklusa u ciklus. Imamo kvalitetne igrače koji ime prave na zapadu. Ipak, ostaćemo na ovom nivou ako ne budemo usavršili pripremu za SP, sam boravak na SP i turnirski način takmičenja. Dalje, svi koji prate reprezentaciju i zaduženi su za njeno funkcionisanje moraju da rade svoj posao u opisu svog radnog mesta. Selektor da brine o taktici, treningu, fudbaleri o samoj igri, obezbeđenje o bezbednosti ekipe, službenici saveza o putovanjima, prevozu, smeštaju. Nisam veliki optimista, ne verujem da u ovom trenutku, sem plasamana na SP i EP, možemo nešto više da ostvarimo. Od većeg uspeha udaljeni smo više nego što to mislimo. Preko noći se ne prave velike stvari – smatra Bogdanović.

Rade Bogdanović u razgovoru s našim novinarom (Foto: MaxBet Sport)

PRIVATIZACIJA VEČITIH BI DONELA I BOLJE REZULTATE

Naši klubovi su takođe daleko od samog vrha. Šta je potrebno da, recimo, Crvena zvezda ne bude samo učesnik Lige šampiona?

– Crvena zvezda je u nenormalnoj situaciji, da maltene sama postoji. Nema kluba koji bi joj bio pandan, nema ozbiljnu konkurenciju. Posle se čudimo što nije unapredila igru. Ne mogu da predvidim da li će uspeti da napravi neki uspeh u Evropi. Za stvaranje ekipe potrebno je vreme. Ako budemo gradili igru na sadašnjim perjanicama, tu neće da bude sreće. Mnogo zavisi od pojačanja. Za uspeh u Ligi šampiona ekipa mora da bude fizički jača, spremnija. Potrebni su i krupniji, snažniji igrači. Zvezda je osakaćena zbog učešća u lošoj ligi, igre sa slabim, nedoraslim protivnicima. To će da joj predstavlja veliki hendikep. Zato je bitno da se pripreme odrade sa jačim klubovima i nivo forme podigne na viši nivo – mišljenja je Bogdanović.

Kada i kako bi naši klubovi mogli da igraju značajniju ulogu u Evropi?

– Bitno je da se klubovi privatizuju i tada će da se krene napred. Treba vratiti veru u fudbal i da sve može na fer i pošten način. Pokazala nam je to utakmica Voždovac – Čukarički. Oba kluba su privatna i dali su primer kako se poštuje regularnost. Smatram da u 21. veku klubovi ne bi trebalo da budu u kontaktu sa državom  i da Crvena zvezda i Partizan moraju da se privatizuju. Za „večite“ će uvek da se nađe kupac, došle su nove industrije, puno novca ima. Siguran sam da bi privatizacija donela i bolje rezultate. Privatnik radi u svoju korist, onda bi i svima bilo bolje. Ovaj naš sistem je neizdrživ i za mnogo bogatije zemlje – uveren je Bogdanović.

VIDIĆ NIJE TREBALO DA POVUČE KANDIDATURU

Šta još treba da se menja u srpskom fudbalu, u kome su glavni krivci po pravilu treneri, dok su rukovodstva večno nepogrešiva i najpametnija?

– U našim klubovima se trenerima ne dozvoljava rad na duže staze i uvek su krivi bez krivice. Činjenica je da su srpskom fudbalu potrebni stručnjaci kao što su Marko Nikolić, Vladan Milojević, Sava Milošević, Aleksandar Stanojević. Nažalost, zbog situacije u ovom sportu ni jedan ne radi u Srbiji. Sa njima u klubovima, savezu, bilo bi mnogo lepše i lakše. Oni znaju fudbal. Zamislite samo ove stručnjake na čelu mlade, omladinske, kadetske reprezentacije Srbije. Ne bismo se brinuli za rezultate, a FSS ima novca za to – predlaže Bogdanović.

Ko još ume i zna, a nije na poziciji koja bi mogla da donese boljitak našem fudbalu?

– Sigurno to je Nemanja Vidić. On ima ime i reputaciju, što bi doprinelo boljem funkcionisanju same fudbalske organizacije. Imao je sjajnu karijeru, ima ugled u svetu, mnogo bi značilo da ga imamo na prestižnoj funkciji. Nikako mi nije po volji što je povukao kandidaturu za predsednika FSS. Mislim da je trebalo da izađe za govornicu i obrati se delegatima Skupštine, pozdravi prvo Đorića, pa Džajića i kaže im da ipak na mladima svet ostaje – iznosi svoj stav Bogdanović.

Ima li nešto novo sa čime ste zadovoljni, ako ne u našem, onda u evropskom fudbalu?

– Raduje me povratak klasične devetke. Evidentno je da su treneri počeli da veruju u igru sa centarforom. Gvardiola je kupovinom Holanda pokazao da se bez devetke ne može. Lažna može da bude samo Mesi. Tako je pored presinga i poseda lopte centarfor počeo ponovo da bude neko ko je veoma bitan. To me posebno raduje jer je evropski fudbal šablonizovan i nema novih superzvezda. Mesi i Ronaldo su na zalasku karijere, Mbape je potencijal, a ne vidim nikoga drugoga da se izdvaja.

Od stranih trenera najviše cenite Anćelotija, a ko je po Vama naš najbolji stručnjak?

– Ivica Osim je po meni neprevaziđen. On je ostavio dubok trag na ovim našim prostorima radeći u reprezentaciji, Želji, Partizanu. Tu je i Vujadin Boškov koji nije bio dovoljno promovisan kod nas. Neizbežan je i Miljan Miljanić. Veliki znalac je bio i Đorde Gerum, ali nije dovoljno radio u Srbiji – izbor je Bogdanovića.

Nekadašnjem fudbaleru, a danas uspešnom i popularnom analitičaru najlepši trenutak u karijeri bio je debi u dresu Želje protiv Hajduka aprila 1988. godine, a najteži maja 1987. kada je povredio koleno i pauzirao osam meseci. Te trenutke naziva vremenom bola i tuge, a onda povratkom na teren radosti nije bilo kraja. Danas, srećnim ga čini porodica i dobri fudbalski potezi, kvalitetni mečevi, a dnevno pogleda dve do tri utakmice. Sve prati, puno zna i svoje opservacije često deli sa javnošću, na radost istinskih ljubitelja fudbala.