Smajli se vraća u Partizan? Još jedno veliko ime stiže kao pojačanje

Partizan je ovog leta prvo praznio svlačionicu, a sada je došao red da je popuni. Posle niza odlazaka, crno-beli su krenuli po pojačanja i to na dobro poznatoj adresi — u Bolonji.

Kako piše Kurir, a potvrđuje Mozzart Sport, Partizan je nadomak dogovora sa Alenom Smailagićem, doskorašnjim centrom Virtusa. Ostale su još sitnice da se utanače, pa da nekadašnji igrač crno-belih ponovo potpiše za klub u kom je proveo tri sezone.

Ali to nije sve. U isto vreme, Partizan je blizu dovođenja još jednog igrača Virtusa — Alesandra Pajole. Italijanski plejmejker bi, prema pisanju Korijere di Bolonje, uskoro trebalo da pređe iz crno-belog dresa Virtusa u crno-beli dres Partizana.

Smailagić kao poznato lice u novom timu

Smailagić je za Partizan igrao od 2021. do 2024. godine i dobro zna šta ga čeka u Beogradu. Zna pritisak, zna navijače, zna Evroligu, zna i koliko se brzo raspoloženje promeni kada rezultati ne prate očekivanja.

Baš zato njegov povratak ima logike. Partizan posle velikih promena ne traži samo nove igrače, već i one koji ne moraju da prolaze kroz period upoznavanja sa klubom. Smailagić je već bio deo sistema, osvojio je ABA ligu sa crno-belima i ima odnos sa sredinom koja ga pamti kao igrača velike energije.

Prema informacijama Mozzart Sporta, kada je postalo jasno da Zek Ledej odugovlači u pregovorima, Partizan se okrenuo Smailagiću. Virtus ga neće zadržati za narednu sezonu, pa bi srpski centar trebalo da postane slobodan igrač uz isplatu od 200.000 evra za raskid ugovora.

Obradović dobio pomoćnika iz zlatne ere Panatinaikosa

Sezona u Virtusu nije bila velika, ali brojke nisu problem

Smailagić je posle odlaska iz Partizana najpre igrao za Žalgiris, a prošlu sezonu proveo je u Virtusu. U Evroligi je imao 7,4 poena po utakmici, uz 2,5 skokova, što nisu brojke koje same po sebi menjaju roster, ali kod njega priča nikada nije bila samo u statistici.

On Partizanu donosi drugačiju energiju u reketu, mogućnost da širi igru, napadne iz drugog plana i podigne intenzitet kada utakmica uđe u nervozan ritam. Naravno, ostaje pitanje kontinuiteta, jer je upravo to često bilo ono što ga je delilo od stabilnije uloge na najvišem nivou.

Ako se vrati, neće doći kao nepoznat projekat, već kao igrač od kog se zna šta može, ali i šta mora da popravi.

Pajola bi bio potpuno drugačiji tip potpisa

Drugi deo priče još je zanimljiviji. Alesandro Pajola je dete Virtusa, igrač koji je od 2015. godine u klubu iz Bolonje i koji do sada nije igrao van Italije. Ako pređe u Partizan, to bi mu bio prvi odlazak u inostranstvo u karijeri.

Korijere di Bolonja i Prealpina pišu da je Partizan u jasnoj prednosti u odnosu na konkurenciju, dok Bolognabasket navodi da bi Pajola trebalo da deli minute na pleju sa Karlikom Džonsom.

To bi za crno-bele bio veoma koristan profil. Pajola nije plej koji mora da potroši 15 lopti da bi bio primećen. Njegova vrednost je u odbrani, ritmu, pritisku na loptu i kontroli igre. Takav igrač se posebno ceni u Evroligi, gde svaka spolja linija mora da ima nekoga ko može da izdrži fizički kontakt i sačuva strukturu tima.

Obradović odveo Partizanu jednog od najboljih: Bonga zvanično u Panatinaikosu

Partizan popunjava rupe posle odlazaka

Najvažnije za crno-bele je to što se konačno nazire pravac. Posle velikog broja odlazaka, navijači su čekali konkretne dolaske, a paket iz Bolonje deluje kao početak sklapanja rostera.

Smailagić bi doneo poznavanje kluba i širinu pod košem. Pajola bi doneo organizaciju, odbranu i evropsko iskustvo na spoljnim pozicijama. Nijedan od njih nije potpis za naslovnu stranu u stilu velike NBA zvezde, ali oba poteza imaju smisla u građenju ekipe.

Partizan sada mora da pogodi strukturu tima. Nije dovoljno dovesti imena, već igrače koji mogu da se uklope, prihvate uloge i izdrže pritisak Arene.

Ako Smailagić i Pajola zaista potpišu, crno-beli neće rešiti sve probleme, ali će dobiti dva igrača koja jasno pokrivaju dve važne potrebe. Posle leta punog odlazaka, i to je već ozbiljan početak.