Učenik protiv učitelja, Mesi protiv Jamala: Argentina brani svetsku krunu, Španija napada tron

Devet godina ranije Lionel Skaloni sedeo je u klupi, dok mu je Luis de la Fuente predavao taktiku na kursu za UEFA Pro licencu. Ove nedelje razmenili su poruke kao prijatelji. Večeras će stajati jedan naspram drugog i odlučivati ko će postati prvak sveta.

Fudbal na kraju najvećeg i najdužeg Mundijala u istoriji nije mogao da ponudi mnogo upečatljiviji završni kadar.

Na jednoj strani je Španija, evropski prvak, reprezentacija koja je tokom turnira delovala kao najpreciznije podešena mašina. Na drugoj Argentina, svetski i južnoamerički šampion, ekipa koja je više puta bila nadomak provalije, ali je svaki put pronalazila način da preživi.

Jedni žele da preuzmu tron. Drugi nemaju nameru da ga napuste.

Finale Svetskog prvenstva između Španije i Argentine igra se u nedelju od 21 čas na stadionu Njujork Nju Džersi, poznatijem kao Metlajf stadion. Biće to 104. i poslednja utakmica Mundijala 2026. Direktan prenos finala u Srbiji obezbeđen je na RTS 1 i Arena sport Premium 1.

Učenik je odavno prerastao učionicu

Kad je završio igračku karijeru, Skaloni nije imao veliki klub koji ga je čekao, niti reputaciju trenerskog genija pred kojim su se otvarala sva vrata. U Španiji je učio zanat, a jedan od njegovih predavača bio je De la Fuente.

Njihov odnos nije ostao samo u učionici. Godinama su razmenjivali mišljenja o fudbalu, poslu koji su izabrali i usamljenosti čoveka čije odluke mogu da promene raspoloženje čitave države.

U međuvremenu su obojica prošla gotovo isti put.

Skaloni je reprezentaciju Argentine preuzeo 2018. kao privremeno i jeftino rešenje, bez iskustva samostalnog vođenja ozbiljnog kluba. Dijego Maradona govorio je da ne bi umeo ni saobraćaj da reguliše. Osam godina kasnije iza sebe ima dve titule prvaka Južne Amerike, osvojeni Mundijal i priliku da odbrani svetsku krunu.

Ni De la Fuente nije stigao uz fanfare. Godinama je radio u mlađim selekcijama Španije, daleko od glamura Lige šampiona. Kada je 2022. dobio seniorsku reprezentaciju, mnogi su ga doživljavali kao prelazno rešenje iz sistema. Odgovorio je trofejima u Ligi nacija i na Evropskom prvenstvu, a sada je na pobedu od svetskog trona.

Za njih dvojicu finale zato nije samo susret učitelja i nekadašnjeg učenika. Ono je i odgovor svima koji veruju da reprezentacije moraju da predvode najskuplji i najpoznatiji treneri.

Karlo Anćeloti, Maurisio Poketino i Tomas Tuhel stigli su na Mundijal kao velike zvezde klupskog fudbala. Nijedan neće biti na klupi u finalu. Za pehar se bore dvojica ljudi bez ijedne utakmice na klupi prvoligaškog kluba.

U reprezentativnom fudbalu očigledno nije dovoljno imati najveće ime. Potrebno je poznavati svoje igrače, verovati im i prilagođavati se okolnostima. Upravo su na tome Skaloni i De la Fuente izgradili ekipe koje su stigle do poslednje večeri turnira.

Zašto su fudbaleri Meksika vratili Rolekse od milion dolara?

Španija ne pobeđuje protivnika, već mu oduzima igru

Španija je na Mundijal stigla kao prvak Evrope, ali prvi meč nije najavio ovakav pohod. Remi bez golova protiv Zelenortskih Ostrva otvorio je pitanja da li je ekipa Luisa de la Fuentea dovoljno opasna kada joj protivnik prepusti loptu i zatvori prilaze golu.

Odgovor je stigao u narednih šest utakmica – šest pobeda.

U nokaut fazi redom su padali Austrija, Portugalija, Belgija i Francuska. Posebno upečatljiv bio je trijumf u polufinalu. Francuzi su ušli u meč sa Kilijanom Mbapeom, Usmanom Dembeleom i Majklom Oliseom, a završili ga gotovo bez prilike da pokažu zbog čega su smatrani favoritima.

Španija je pobedila sa 2:0, ali važnije od rezultata bilo je ono što je uradila protivniku. Uzela mu je prostor, ritam i veru da može da promeni tok utakmice.

Tokom čitavog turnira primila je samo jedan gol i nijednog trenutka nije bila u rezultatskom zaostatku. Sa šest utakmica bez primljenog pogotka postala je prva reprezentacija kojoj je to uspelo na jednom Svetskom prvenstvu.

Njen niz bez poraza sada traje 37 utakmica. Pobeda u finalu ne bi donela samo drugu titulu prvaka sveta, već bi produžila najdužu seriju nepobedivosti jedne evropske reprezentacije.

Ipak, Španija nije samo Rodri, posed i beskrajna razmena dodavanja.

Mikel Ojarzabal postigao je pet golova. Dani Olmo pronalazi prostor između protivničkih linija. Fabijan Ruiz donosi ravnotežu, snagu i ulaske iz drugog plana. Pau Kubarsi sa 19 godina igra kao da iza sebe ima deset velikih turnira.

A onda je tu Lamin Jamal.

Mesi protiv naslednika kojeg niko ne sme tako da nazove

Fudbal voli jednostavne priče. Zbog toga se duel Lionela Mesija i Lamina Jamala od trenutka kada je poznat par finala predstavlja kao predaja baklje.

Mesi ima 39 godina. Jamal 19.

Jedan igra treće finale Svetskog prvenstva i pokušava da osvoji drugu uzastopnu titulu. Drugi može da postane treći najmlađi fudbaler koji je nastupio u finalu Mundijala.

Jedan je obeležio prethodne dve decenije. Drugi bi mogao da obeleži naredne dve.

Poređenje je neizbežno, ali i nepravedno prema obojici. Mesi nema naslednika, jer se takva karijera ne nasleđuje. Jamal ne treba da bude novi Mesi, već prvi Lamin Jamal.

De la Fuente to najbolje zna. Mesija je prvi put video još 2004, dok je kao trener omladinaca Sevilje pokušavao da zaustavi šesnaestogodišnjaka iz Barselone. Odredio mu je čuvara, a rezultat je do 70. minuta bio 0:0. Kada je igrač koji ga je pratio dobio žuti karton, trener je odustao od posebnog čuvanja.

Mesi je u narednih 15 minuta postigao četiri gola.

De la Fuente zbog tog iskustva večeras neće odrediti klasičnog „flastera“, ali je svestan da Argentincu ne sme da ostavi ni trenutak slobode. Problem je što se Mesi na ovom Mundijalu ponovo pokazao kao igrač kojem je dovoljan upravo jedan trenutak.

Kada nije pogađao, asistirao je. Kada nije dominirao čitavom utakmicom, odlučivao ju je jednim dodavanjem. U polufinalu protiv Engleske pripremio je oba gola u preokretu za 2:1.

Jamal je, sa druge strane, deo ekipe koja ne traži od jednog čoveka da je neprestano spasava. Španija funkcioniše kao sistem, ali upravo on poseduje talenat da iz tog sistema iskoči kada utakmica zahteva potez koji nije moguće nacrtati na tabli.

Kukurelja dao ludo obećanje: „Ako osvojimo Mundijal….“

Argentina ne mora da bude bolja da bi pobedila

Ako je Španija na putu ka finalu uglavnom kontrolisala događaje, Argentina je živela na ivici.

U sva četiri nokaut meča morala je ili da igra produžetke, ili da se vraća posle 75. minuta. Protiv Egipta gubila je sa 2:0 sve do završnice. Protiv Engleske u polufinalu bila je u zaostatku do 85. minuta.

I opet je ovde.

Argentina je tokom turnira postigla osam pogodaka od 85. minuta pa nadalje, više nego bilo koja reprezentacija na jednom Mundijalu. Lautaro Martinez u prethodna tri meča ulazio je sa klupe i svaki put učestvovao u golu. Upravo je on postigao i pogodak koji je Argentini doneo Kopa Amerika 2024.

To više ne može da se pripiše sreći.

Skalonijeva ekipa možda nema Španijinu kontrolu, ali ima sposobnost da preživi haos. Može da menja formaciju, ritam i način igre. Može dugo da izgleda ranjivo, a da zatim u nekoliko minuta kazni sve protivnikove propuste.

Argentina ne mora da bude bolja tokom svih 90 minuta. Dovoljno je da bude najbolja onda kada se utakmica lomi.

Zato je opasna i kada deluje potčinjeno.

Zato nijedno vođstvo protiv nje nije sigurno.

I zato Španiju očekuje potpuno drugačiji ispit od onog protiv Francuske.

Mundijal ogolio američki sistem: Da li je normalno da konobar živi od bakšiša?

Prvi ovakav obračun dva kontinenta

Španija i Argentina prvi put će se sastati u finalu Svetskog prvenstva. Biće to i prvi put da u odlučujućoj utakmici Mundijala igraju aktuelni prvaci Evrope i Južne Amerike.

Njihov međusobni skor savršeno je izjednačen: po šest pobeda i dva remija.

Sastali su se samo jednom na Mundijalu, davne 1966. godine, kada je Argentina pobedila sa 2:1. Poslednji duel odigran je 2018. i završen je jednim od najtežih poraza Argentine u novijoj istoriji – Španija je u Madridu slavila sa 6:1.

Od tog tima Argentine ostalo je malo. Od tog perioda ostao je Mesi.

Večeras će pokušati da postane tek drugi fudbaler u istoriji sa nastupima u tri finala Svetskog prvenstva, posle Brazilca Kafua. Argentina bi pobedom postala prva reprezentacija još od Brazila 1962. koja je odbranila titulu.

Španija, sa druge strane, traži drugi svetski naslov i potvrdu da evropska titula iz 2024. nije predstavljala vrhunac jedne generacije, već početak njene vladavine.

Vinčić deli pravdu u finalu

Glavni sudija utakmice biće Slovenac Slavko Vinčić, prvi arbitar iz svoje zemlje kojem je povereno finale Svetskog prvenstva. Pomagaće mu Tomaž Klančnik i Andraž Kovačič, dok će za VAR biti zadužen Nemac Bastijan Dankert.

Vinčić je već sudio Argentini na Mundijalu 2022, kada je u grupnoj fazi poražena od Saudijske Arabije sa 2:1. Tada je dosudio penal iz kojeg je Mesi postigao vodeći gol.

U finalu 2026. prostora za grešku neće biti ni za njega, ni za bilo koga od 22 igrača na terenu.

Niko nikad kao Atletiko Madrid: Pao rekord Mundijala koji je trajao 92 godine

Mogući sastavi

Španija: Unai Simon – Pedro Poro, Kubarsi, Laport, Kukurelja – Rodri, Fabijan Ruiz – Jamal, Olmo, Baena – Ojarzabal.

Argentina: Emilijano Martinez – Molina, Romero, Lisandro Martinez, Taljafiko – Enco Fernandez, Mekalister, De Paul – Mesi, Hulijan Alvarez, Nikolas Gonzales.

Skaloni razmatra povratak Rodriga de Paula u početnu postavu, kao i mogućnost da Gonzalo Montijel zameni Nauela Molinu na desnom beku. Najveća dilema u napadu ostaje izbor između Hulijana Alvareza, koji daje više u presingu, i Lautara Martineza, čiji ulasci sa klupe menjaju utakmice.

Španija je favorit, ali Argentina ne živi od procenata

Optin superkompjuter dao je Španiji 59,6 odsto šansi da osvoji titulu, naspram 40,4 odsto koliko pripada Argentini.

Takva procena nije iznenađenje. Španija je tokom turnira bila stabilnija, sigurnija i ubedljivija. Ima najbolju odbranu, kontroliše sredinu terena i protivniku gotovo nikada ne dozvoljava da utakmicu igra pod svojim uslovima.

Ali finale se ne igra 25.000 puta, koliko je simulacija napravio superkompjuter.

Igra se jednom.

U toj jednoj utakmici Španija će pokušati da nametne red, a Argentina da sačeka trenutak u kojem će ga srušiti. De la Fuente će se osloniti na sistem koji gradi godinama. Skaloni na ekipu koja je naučila da ne paniči ni kada sve izgleda izgubljeno.

Učenik protiv učitelja.

Mesi protiv Jamala.

Prvak sveta protiv prvaka Evrope.

Posle 103 utakmice ostala je još samo jedna. Španija napada fudbalski tron, Argentina ga brani, a od 21 čas više neće biti važno ko je bio bolji tokom prethodnih pet nedelja.

Biće važno samo ko će poslednji ostati na nogama.