Sve tajne Vimbldona

Stotka. To je brojka, ispisana naravno ciframa (100) na nekoliko mesta na Centralnom terenu Vimbldona. Nikad ranije nije to pisalo, pa se mnogi pitaju – šta znači? Istina je jednostavna: ove godine pada stogodišnjica kako postoji Centralni teren na Vimbldonu.

VIMBLDON, FINALE: Sve kvote kladionice MaxBet za meč Đoković – Kirjos pogledajte OVDE.

Od samog nastanka turnira sve je ukazivalo na to da će ovaj turnir da bude nešto veoma posebno u tenisu. Naime, kako su godine promicale, popularnost ovog turnira je sve više i više rasla. Upravo zbog toga je posle Prvog svetskog rata povećan kapacitet stadiona, pa je tačno pre sto godina, 1922, kapacitet povećan na 14.000 sedišta. Danas, centralni teren na Vimbldonu prima oko 15.500 gledalaca i poseduje pokretni krov koji se zatvara u trenutku kada počne kiša.

Tokom Drugog svetskog rata kompleks na Čerč Roudu je bio otvoren uprkos teškim uslovima, a koristile su ga britanska služba civilne zaštite i vojska. U oktobru 1940. pet bombi je palo na centralni teren i uništilo 1.200 sedišta. Četiri nova terena pridodata su čitavom kompleksu i sagrađena su 1980. godine, a teren broj 1 je napravljen 1997. Teren broj 2 sagrađen je 2009. godine.

SOKO U ULOZI ČUVARA

Sve vimbldonske terene čuva – Rufus. Čuveni soko, koji se zove Rufus, zadužen je da rasteruje golubove iz londonskih parkova koji često predstavljaju problem teniserima. Rufus se nalazi iznad terena i pored njega ne sme ni muva da proleti.

Originalni Sveengleski klub za tenis na travi i kriket je osnovan 1868. Prvobitno je nosio ime „Sveengleski klub za kriket“. Godine 1876. tenis, igra koju je osmislio Volter Klopton Vingfild, pridodata je aktivnostima kluba.

Prvi vimbldonski turnir počeo je 9. jula 1877. godine i završio se deset dana kasnije. Interesantno je to da se nekoliko dana nije igrao tenis te godine – zbog kiše. Održano je samo takmičenje za muškarce u pojedinačnoj konkurenciji, a pobedio je Spenser Gor. Taj gospodin Gor je čuveni “otac voleja”. Prvo finale je gledalo 200 gledalaca, a cena karte je bila jedan šiling. Posle sedam godina pravo učešća su dobile i teniserke, a prva osvajačica Vimbldona u ženskoj konkurenciji bila je Mod Votson.

Od prvog dana tenis se na Vimbldonu igra na travi. Ta trava ne sme da pređe visinu od osam milimetara, pa se zbog toga kosi svakog dana. Svake godine se poseje više od devet tona semena trave. Već pomenuti Rufus stara se da druge ptice ne odnose seme.

Sve linije na travi farbaju se svakodnevno. Zvanične boje Vimbldona su ljubičasta i tamnozelena, koje se i nalaze na logu turnira. Međutim, i pored toga što su ove dve boje zvanične, od svog postojanja (1877) pa do danas Vimbldon se igra u belom. Smatra se da se tenis naziva belim sportom upravo zbog toga što se ovaj, svakako najprestižniji turnir, igra sav u belom.

Izuzetak što se boje tiče je napravljen 1972. Tada su na turniru uvedene zelene loptice, pre toga koristile su se bele. Smatra se da su loptice u boji uvedene zbog toga što se pojavila i televizija u boji.

Naš Novak Đoković je takođe jedan od onih koji su ušli u istoriju Vimbldona. Po tome što je – jeo travu. Jedini je pobednik ovog turnira koji

je posle svakog trijumfa iščupao nekoliko travki i pojeo ih. Rufus je to mirno gledao, nije se uzbuđivao.
Inače, Đoković je osvajao pehar namenjen pobedniku, ali ga nikad nije odneo kući. Pehar ostaje u Vimbldonu, a pobednik dobija repliku visoku 20 centimetara.

ANANAS NA VRHU PEHARA

Na vrhu pehara koji se predaje pobedniku u muškoj konkurenciji nalazi se ananas. Mnogi se pitaju – zašto ananas? S obzirom na to da je ananas u 17. veku bio veoma skup, a u Engleskoj ga je bilo malo, pa se smatralo da on označava simbol bogatstva. Zbog toga se ananas služio na trpezama kada su se organizovala velika slavlja. Svako ko se u tom trenutku našao u društvu gde se služi ananas mogao bi sebe da smatra počastvovanim. Pošto Vimbldon označava prestiž i luksuz, ananas predstavlja logično obeležje za pehar ovog turnira.

U početku su se na turniru takmičili samo amateri, a u decembru 1967. Asocijacija teniskih profesionalaca dozvolila je igračima svih kategorija da se takmiče na turniru u prestonici Velike Britanije. Prvi osvajači trofeja u Open eri bili su Rod Lejver i Bili Džin King.
Najveći broj titula pre Open ere imaju Vilijam Renšo (sedam) i Helen Vils (osam). Renšo je, osim sedam titula u singlu, pet puta slavio i u dublu, u paru sa svojim bratom Ernestom.

NAJ, NAJ

Novak Đoković i Rodžer Federer (Foto: Beta/AP)

U Open eri najuspešniji, sa po sedam trofeja, su Rodžer Federer i Pit Sampras, a u konkurenciji žena rekord sa devet osvojenih titula drži Martina Navratilova.

Najlošije rangiran teniser koji je uspeo da dođe do titule je Hrvat Goran Ivanišević, sada trener Novaka Đokovića. On je bio 125. igrač planete i dobitnik specijalne pozivnice organizatora. U ženskoj konkurenciji ovaj rekord drži Venus Vilijams, koja je 2007. godine do trofeja došla kao 31. teniserka na VTA listi.

Najmlađi osvajač Vimbldona je bivši trener Novaka Đokovića, Boris Beker, koji ga je osvojio sa 17 godina i 227 dana, a najmlađa osvajačica je Loti Dod, koja je imala samo 15 godina i 285 dana kada je podigla ovaj trofej.

Do 1922. pobednik iz prethodne godine mogao je da igra samo finale protiv takmičara koji bi se kvalifikovao za poslednji meč na turniru.

U nizu važnih godina u istoriji Vimbldona izdvaja se i 1973. kada je 81 član ATP-a bojkotovao turnir jer je Teniski savez Jugoslavije suspendovao Nikolu Pilića.

Ima tu još mnogo priča, ali treba nešto ostaviti i za dogodine…