U ČEMU JE TAJNA? Željko na čelu kolone

Ovih dana objavljena je rang-lista najuspešnijih trenera u Evroligi. Na čelu je, očekivano, Željko Obradović kome je meč protiv Albe doneo 350. pobedu od 526 utakmica.To je procenat od 66,5 odsto. Etore Mesina je sa bilansom 470/313 bolji za „milimetar“, njegov procenat je 66,6 ali ako se na „tas“ stave i osvojene titule nema poređenja. Obradović je devet puta bio prvak Evrope, a ima i dva Kupa Saporta. I ne misli
da stane.

ENGLESKA: Kvota naše kladionice na pobedu Liverpula protiv Mančester junajteda (16:30) je 1.60.

Treći na pomenutoj listi je Pablo Laso, trener Reala, sa još boljim procentom uspeha – 66,8 ali uz manji broj mečeva (373) i manje pobeda (249).

IZMENJEN POGLED NA KOŠARKU

Duško Ivanović (Foto: Starsport)

Primetno je da je na pomenutoj listi najviše trenera sa prostora bivše Jugoslavije. Dokaz više da je trenerska škola kojoj je rodonačelnik bio profesor Aleksandar Nikolić bila najbolja u Evropi. Duško Ivanović je šesti sa 391/217 (55,5%), Dušan Ivković 12. sa 202/134 (66,3%). Velimir Perasović je 14. sa 236/121 (51,3%), dva mesta niže je Jasmin Repeša sa 227/109m (48%) a iza njega je Svetislav Pešić sa
173/102 (59%). Kao pripadnika naše trenerske škole možemo da smatramo i Turčina Oktaja Mahmutija (rođen u Skoplju) čiji je bilans 204/113 (55,4%).

Ne znam u čemu je tajna naših trenera, ubedljivih rekordera po broju titula prvaka Evrope.

Dok je posle Drugog svetskog rata naša košarka bila u povoju kurseve su držali bugarski i mađarski treneri. Verovatno je jedan od ključnih momenata bila odluka KSJ da selektora Acu Nikolića pošalje u SAD na šestomesečno usavršavanje. Vratio se sa potpuno izmenjenim pogledom na košarku. Aca je postavio temelje na kojima su njegovi saradnici i naslednici dizali košarkašku kuću. Očito je bilo i talenta za taj posao jer dobra volja obično nije dovoljna. Školske turneje naše reprezentacije i klubova po SAD bile su najbolja praksa, posebno za igru u odbrani.

VIZIJA I STRPLJENJE

Borislav Bora Stanković (Foto: Starsport).

Prva medalja, srebrna, osvojena je na Evropskom prvenstvu 1961. u Beogradu. Posle smo se razmazili i ljutili ako bi se sa nekog takmičenja košarkaši vratili bez medalje. Važan faktor bio je kontinuitet u radu. Kad je selektor odlazio nasleđivao ga je pomoćnik koji je pripreman za tu funkciju. Acu je nasledio Ranko Žeravica, njega Mirko Novosel koji je za pomoćnika odabrao Dušana-Dudu Ivkovića. Ovaj je uzeo
Željka Obradovića. Ta prirodna smena čuvala je kontinuitet, sa novim selektorom nije se počinjalo od nule. Važna je bila i uloga KSJ koji nije menjao selektora posle nekog neuspeha. Klasičan je primer EP 1967. Jugoslavija je u Finsku otišla kao favorit a završila na 9. mestu. Ranko Žeravica je preuzeo krivicu. Savez ga nije smenio. U Finskoj su u najboljoj selekciji zaigrali Rankovi bivši juniori Simonović, Kapičić, Ćosić,
Šolman, Brajković, Žorga…Tri godine kasnije na Mundijalu u Ljubljani postali su svetski prvaci.

Tako se nekad radilo.

Košarku su vodili pametni ljudi, svi bivši košarkaši: Bora Stanković, Raša Šaper, Nebojša Popović, Boris Kristančič…Imali su viziju i strpljenje.

Danas kao da nam fali i jedno i drugo…

BONUS VIDEO: