U ČEMU JE TAJNA? Željko na čelu kolone

Ovih dana objavljena je rang-lista najuspešnijih trenera u Evroligi. Na čelu je, očekivano, Željko Obradović kome je meč protiv Albe doneo 350. pobedu od 526 utakmica.To je procenat od 66,5 odsto. Etore Mesina je sa bilansom 470/313 bolji za „milimetar“, njegov procenat je 66,6 ali ako se na „tas“ stave i osvojene titule nema poređenja. Obradović je devet puta bio prvak Evrope, a ima i dva Kupa Saporta. I ne misli
da stane.

ENGLESKA: Kvota naše kladionice na pobedu Liverpula protiv Mančester junajteda (16:30) je 1.60.

Treći na pomenutoj listi je Pablo Laso, trener Reala, sa još boljim procentom uspeha – 66,8 ali uz manji broj mečeva (373) i manje pobeda (249).

IZMENJEN POGLED NA KOŠARKU

Primetno je da je na pomenutoj listi najviše trenera sa prostora bivše Jugoslavije. Dokaz više da je trenerska škola kojoj je rodonačelnik bio profesor Aleksandar Nikolić bila najbolja u Evropi. Duško Ivanović je šesti sa 391/217 (55,5%), Dušan Ivković 12. sa 202/134 (66,3%). Velimir Perasović je 14. sa 236/121 (51,3%), dva mesta niže je Jasmin Repeša sa 227/109m (48%) a iza njega je Svetislav Pešić sa
173/102 (59%). Kao pripadnika naše trenerske škole možemo da smatramo i Turčina Oktaja Mahmutija (rođen u Skoplju) čiji je bilans 204/113 (55,4%).

Ne znam u čemu je tajna naših trenera, ubedljivih rekordera po broju titula prvaka Evrope.

Dok je posle Drugog svetskog rata naša košarka bila u povoju kurseve su držali bugarski i mađarski treneri. Verovatno je jedan od ključnih momenata bila odluka KSJ da selektora Acu Nikolića pošalje u SAD na šestomesečno usavršavanje. Vratio se sa potpuno izmenjenim pogledom na košarku. Aca je postavio temelje na kojima su njegovi saradnici i naslednici dizali košarkašku kuću. Očito je bilo i talenta za taj posao jer dobra volja obično nije dovoljna. Školske turneje naše reprezentacije i klubova po SAD bile su najbolja praksa, posebno za igru u odbrani.

VIZIJA I STRPLJENJE

Prva medalja, srebrna, osvojena je na Evropskom prvenstvu 1961. u Beogradu. Posle smo se razmazili i ljutili ako bi se sa nekog takmičenja košarkaši vratili bez medalje. Važan faktor bio je kontinuitet u radu. Kad je selektor odlazio nasleđivao ga je pomoćnik koji je pripreman za tu funkciju. Acu je nasledio Ranko Žeravica, njega Mirko Novosel koji je za pomoćnika odabrao Dušana-Dudu Ivkovića. Ovaj je uzeo
Željka Obradovića. Ta prirodna smena čuvala je kontinuitet, sa novim selektorom nije se počinjalo od nule. Važna je bila i uloga KSJ koji nije menjao selektora posle nekog neuspeha. Klasičan je primer EP 1967. Jugoslavija je u Finsku otišla kao favorit a završila na 9. mestu. Ranko Žeravica je preuzeo krivicu. Savez ga nije smenio. U Finskoj su u najboljoj selekciji zaigrali Rankovi bivši juniori Simonović, Kapičić, Ćosić,
Šolman, Brajković, Žorga…Tri godine kasnije na Mundijalu u Ljubljani postali su svetski prvaci.

Tako se nekad radilo.

Košarku su vodili pametni ljudi, svi bivši košarkaši: Bora Stanković, Raša Šaper, Nebojša Popović, Boris Kristančič…Imali su viziju i strpljenje.

Danas kao da nam fali i jedno i drugo…

BONUS VIDEO: