Zašto je Brazil u žutom ?

Ispade Brazil, ali neću o penalima protiv Hrvatske. Ovo je priča zašto Brazil igra u žutim majicama koji su „proterali“ prethodne bele i plave garniture.

KIPAR: Od 18 igraju Anortozis – Olimpijakos Nikozija, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu domaćina 1.33.

Ko prati fudbal poslednjih 60-tak godina verovatno ne može da zamisli selekciju Brazila u dresovima boje koja nije žuta, sa zelenim detaljima. Žuto, zeleno i belo su tradicionalne boje Brazila. Ponekad, najčešće kao gost, igra u plavim dresovima ali žuta boja je sinonim za brazilski fudbal. Verovatno je malo poznato da je žuta boja dresova stigla posle jednog konkursa, u želji da se reprezentacija liši „malerozne“ bele boje sa kojom nije osvojila ni jednu titulu prvaka sveta uz debakl 1950. kod kuće na „Marakani“ pred 200.000 gledalaca.

Kada je Jugoslavija 1930. u Montevideu pobedila Brazil, rival je bio u belim dresovima. Tu boju zadržao je sve do Mundijala u svojoj zemlji 1950, ali kada je izgubio od Urugvaja (1:2) bela boja je proglašena „maleroznom“ i- proterana. Izvesno vreme reprezentacija je igrala u plavim dresovima, ali ni oni nisu doneli sreću. Na Kopa Amerika, južnoameričkom šampionatu, Brazil u plavom je u Limi izgubio majstoricu sa Paragvajom.

List „Correiao de Manha“ (u slobodnom prevodu „Jutarnja pošta“) došao je na ideju da raspiše konkurs za izbor boje dresa reprezentacije. Fudbalska konfederacija Brazila se saglasila, uz uslov da rešenje bude kombinacija nacionalnih boja zastave- žute, zelene i bele. Pristiglo je dosta radova a pobedio je nepoznati 19-togodišnji crtač Aldir Garsia Šle iz jednog mesta na jugu zemlje, blizu granice sa Urugvajem. Nacrato je žute dresove sa zelenom kragnom i brojevima, plave gaćice i bele čarape. Federacija je prihvatila rešenje a nova oprema predstavljena je u pobedi nad Čileom (1:0) 14.marta 1954. u Rio de Žaneiru u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Švajcarskoj 1954.

Brazilci su stigli u Švarcajsku sa žutim dresovima, ali opet nisu osvojili titulu. Razočaranje je bilo manje nego četiri godine ranije jer se nije igralo kod kuće a poraz od Mađara u četvrtfinalu (2:4) nije bio neočekivan s obzirom da su Mađari u to vreme imali najbolju ekipu na svetu i bili prvi favoriti za titulu. Za utehu, u idealnom timu šampionata našli su se desni bek Djalma Santos i desno krilo Žulio Boteljo „Žulinjo“.

Četiri godine kasnije u Švedskoj Brazil je , naravno u žutom, stigao do finala, ali protiv Švedske je morao da menja dresove. Naime, Švedska je kao domaćin imala pravo da igra u svojim tradicionalnim žutim dresovima, pa je Brazil morao da navuče plave. Međutim, superiornost brazilskih igrača bila je tolika (5:2) da boja dresa nije igrala nikakvu ulogu. Svet je tada upoznao 17-togodišnjeg Pelea, strelca dva gola u finalu. Ostala tri gola dali su Vava (2) i Zagalo dok su strelci za Šveđane bili Lindholm (za 1:0) i Simonson (za 2:4).

Idealni tim šampionata izgledao je ovako: Jašin (SSSR); Stolenverk (SR Nemačka), Gustavson (Švedska), Tomi Benks (Engleska);Nilton Santos (Nrazil), Blančflauer (Engleska); Garinča (Brazil), Didi (Brazil), Fonten (Francuska), Pele (Brazil i Skoglund (Švedska).

Posle Švedske Brazil je bio prvak sveta 1962. u Čileu, 1970. u Meksiku, 1994. u SAD i 2002. u Japanu u Koreji, uvek u žutom. Kuriozitet je da je pobednik na konkursu, Aldir Garsija, bio navijač-Urugvaja. Ne zna se da li je poreklom bio Urugvajac, da li zbog blizine urugvajske granice, ali bilo kako bilo proslavio je pobedu Urugvaja protiv Brazila 1950. na „Marakani“. Nekoliko godina kasnije, baš zbog tog rezultata, dobio je priliku da uđe u malu istoriju fudbala kao „modni kreator“ opreme najuspešnije reprezentacije, jedine koja je igrala na svim mundijalima od 1930.

PROČITAJTE JOŠ:

PROVERENO Lažna dojava o postavljenoj bombi na stadionu Partizana

PROVERENO Lažna dojava o postavljenoj bombi na stadionu Partizana