Zašto nemamo “Kuću slavnih”?

Sportski utisak nedelje nesumnjivo su odbojkašice, duple prvakinje sveta. Imamo i najboljeg igrača Svetskog prvenstva – Tijanu Bošković. Imamo, nema sumnje, i sistem koji auto-reprodukcijom izbacuje nove vrhunske igračice. Nije bila traumatična ni promena selektora, posle trofejnog Zorana Terzića došao je Italijan Danijele Santareli i nastavio tamo gde je stao Zoran Terzić.

ŠPANIJA: Vreme je za El Klasiko!!! Kvota kladionice MaxBet na pobedu Reala protiv Barselone je 2.35. Meč u Mdridu počinje u 16:15.

Ipak, moja današnja tema nisu odbojkašice. Čitam u španskoj štampi da za koji dan u košarkašku “Kuću slavnih” tamošnje federacije ulazi druga generacija u kojoj su , između ostalih, Kliford Luik, Nino Buskato i drugi, a od stranaca Oskar Šmit i Uljana Semjonova.

KOPIRAJMO DOBRE STVARI

Španci nisu iz mislili “Kuću slavnih”, kopiraju izum Amerikanaca koji “salon fame” imaju u nekoliko sportova. Nije mi jasno zašto i mi ne kopiramo ono što je dobro. Mogli bismo da imamo “Kuću slavnih” u nekoliko sportova, od košarke i vaterpola do rukometa, odbojke pa i fudbala zbog pet olimpijskih medalja i dve titule vice-šampiona Evrope. Možda bismo mogli da imamo i “Kuću slavnih” našeg sporta u celini, jugoslovenskog i srpskog. Autoritativni žiri mogao bi da svake godine predlaže i bira one koji su karijerom igrača, stručnjaka, funkcionera, sudije, pa i novinara itd. zaslužili mesto u “Kući slavnih” našeg sporta.

Naše košarkaške legende (Foto: Starsport)

Ne usuđujem se da peredložim prvu listu jer bi bila predugačka sa rizikom da nekoga zaboravim. Najbolje bi bilo da eventualni budući žir i-ako se ikad formira – raspiše neku vrstu konkursa sa pozivom strukovnim savezima da predlože svoje kandidate.

ZA POČETAK – VIRTUALNO

“Kuća slavnih” u početku ne bi iziskivala troškove. U prvoj fazi sve bi moglo da bude virtualno, u elektronskoj formi, sa dobro dizajniranom veb-stranicom Ako bi se u budućnosti našla sredstva za izgradnju posebne zgrade ili adaptaciju nekog postojećeg prostora dobili bismo svojevrsni muzej koji bi sigurno bio jedan od posećenijih u gradu. Vitrine bi bile pune pehara, medalja, plaketa, novinskih isečaka, slika…

Naš sport je, kao sjajni ambasador naše zemlje, zaslužio svoju “Kuću slavnih” u kojoj bi, svakako bilo mesta (i) za odbojkaìce. U kategoriji “In memoriam”, bilo mesta za sve one koji nisu više živi a svojim su delom doprineli afirmaciji našeg sporta.

Za početak – tu je ideja. Sportski savez ili Olimpijski komitet mogli bi bar da je razmotre. Ako je prihvate, drugi korak bio bi formiranje kompetentnog žirija koji bi ustanovio kriterijume, predlagao listu kandidata i “uveo” prve članove u “Kuću slavnih” srpskog sporta.

Kao u retko kojoj oblasti u sportu imamo čime da se (po)hvalimo.