Srpski fudbaleri igraju još jedne neuspešne kvalifikacije za veliko takmičenje. Poraz od Albanije u Leskovcu udaljio je „orlove“ od plasmana na Mundijal sledeće godine u SAD, Kanadi i Meksiku, ali tračak nade postoji.
Pred našom reprezentacijom je izbor novog selektora, a MaxBet Sport ekskluzivno otkriva koja su tri imena u konkurenciji. Kako god, ostao je još jedan gorak ukus u ustima, jer najverovatnije naše fudbalere nećemo sledeće godine da gledamo na Svetskom prvenstvu.
SPORTSKA NACIJA
Za nas volimo da kažemo da smo sportska nacija, što je uglavnom tačno. Naši sportisti se redovno sa veliki takmičenja vraćaju uzdignute glave. Mnogo puta nas je obradovao Novak Đoković, najbolji teniser ikada, tu su atlatičari, rvači, odbojkaši, odbojkašice, košarkaši, košarkašice, vaterpolisti… Ipak, fudbaleri nikako da naprave rezultat koji će da odjekne.
Igra prošle noći protiv Albanije je bila prava slika i prilika našeg fudbala poslednjih decenija, bezidejno, impotentno i što je veoma važno, bez hrabrosti. Nema nekoga ko će da preuzme odgovornost, uzme loptu i reši utakmicu.
Nedostaje neko ko će da ostavi srce na teren, baš onako kako se to radi, a ne da to bude samo još jedna fraza koja se izgovara pred novinarima. U ostalim sportovima je bilo mnogo primera onih koji su skupili hrabrost kada je najpotrebnije i doneli našoj zemlji mnogo radosti.
Ima bezbroj primera, a mi ćemo da navedemo samo neke. Počinjemo od vaterpola u kojem je Srbija trostruki uzastopni olimpijski šampion. Prvo zlato je osvojeno u Riju 2016, a onda je to ponovljeno pet godina kasnije u Tokiju.
„DELFINI“ BEZ MILOSTI
Polufinale protiv Španije je bilo dramatično. „Delfini“ su bili na pragu poraza, ali su se vratili. Odlučio je Filip Filipović, koji je pola minuta pre kraja pogodio iz daljine i tako doneo pobedu 10:9. Nije se trofejni vaterpolista bojao neuspeha, već je znao da je kapiten, a kapiteni su ti koji preuzimaju odgovornost.
Nešto slično se desilo prošle godine na Olimpijskim igrama u Parizu. Srbija je igrala u izmenjenom sastavu jer su mnogi asovi završili reprezentativnu karijeru posle zlata u Tokiju. Nisu bili među favoritima za zlato, ali tako nisu mislili momci u bazenu.
Posle turbulentnih igara u grupi usledilo je četvrtfinale protiv Grčke koje je bilo veoma neizvesno. Činilo se da će da o polufinalisti da odluče peterci, ali sa time se nije složio Nikola Jakšić. Kapiten je dve sekunde pre kraj pogodio iz daljine i to je bila pobeda.
Ova dva primera su utabala put našim vaterpolistima ka zlatnoj medalji. Samopuzdanje koje su tada dobili niko nije mogao da im poljulja.
Muška odbojkaška reprezentacija se ranijih godina redovno vraćala sa medaljom. Najveći uspeh je ostvaren u Sidneju 200. kada je osvojeno olimpijsko zlato. U finalu je savladana Rusija sa 3:0.
I danas se na društvenim mrežama vrti bravura Vladimira Grbića u trečem setu. Prvo se bacio preko reklame kako bi spasao gotovo izgubljenu loptu, a onda se vratio i blokom doneo poen reprezentaciji Jugoslavije. Posle toga je sve bilo mnogo lakše.
TROJKE KAO ZAŠTITNI ZNAK
Košarku smo ostavili za kraj. Ovaj sport je iznedrio mnogo asova i svako vreme je imalo svog heroja. Tokom devedesetih godina prošlog veka blistao je Aleksandar Đorđević. Eksplodirao je 1992. u Istanbulu kada je trojkom u samoj završnici doneo Partizanu titulu prvaka Evrope.
Slično je ponovio na Evropskom prvenstvu 1997. godine. U drugoj fazi su se sastali Jugoslavija i Hrvatska, a Đorđević je pogodio trojku uz zvuk sirene za pobedu 64:62. Tako je pokazao da trojka iz Istanbula nije bila slučajna.
Ovo je trasiralo put Jugosslaviji do još jednog evropskog zlata. Bilo je to četvrto uzastopno zlato za Jugoslaviju na evropskim prvenstvima na kojima je učestvovala (1993. nije igrala zbog sankcija).
Mnogi i danas pamte njegovu briljantnu partiju iz finala Evropskog prvenstva 1995. godine. Tada je Jugoslavija pobedila Litvaniju, a Đorđević je ubacio 41 poena, od toga devet trojki.
Početkom ovog milenijuma na scenu je došao Miloš Teodosić. Godinama je svojom magijom oduševljavao košarkašku publiku, a potez koji mu je obeležio karijeru se desio 2010. godine.
Na Svetskom prvenstu u Turskoj Srbija je u četvrtfinalu igrala protiv Španije, u tom momentu svetskog šampiona. Utakmica je bila neizvesna, a odlučena je u poslednjim sekundama. Odlučio ju je Miloš Teodosić trojkom sa osam metara.
Nažalost, Srbija nije osvojila medalju. Prvo je u polufinalu izgubila od Turske posle nekih čudnih sudijskih odluka, a onda je Litvanija bila bolja u borbi za bronzu.
Ovo su samo neki od primera iz naše slavne sportske prošlosti. Bilo bi dobro da ih naši fudbaleri pogledaju svaki put kada obuku dres sa državnim grbom.
Ove snimke bi mogli da puštaju i fudbalski treneri u mlađim kategorijama. Uspesi u ovim sportovima nisu došli slučajno. Tamo su decu učili da budu šampiona, a ne da se što brže prodaju.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.