Posle duge borbe sa opakom bolešću preminuo je Miroslav Ćiro Blažević. Za dva dana je trrebalo da proslavi 88. rođendan.
Zvali su ga „trener svih trenera“. Bivši selektor Hrvatske, s kojom je osvojio treće mesto n Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Ta Francuska je bila zenit njegove trenerske karijere. Postao je legendarni hrvatski trener, a prethodno je ušo u legende Dinama, pošto je 1982. godine, posle 24 goine pauze, Dinamu doneo titulu SFRJ. Tada mu je zaštitni znak bio beli šal…
Borio se Ćiro sa rakom prostate od 2011. godine. Operisao se godinu dana kasnije, a 2019. mu se bolest vratila. Nije uspeo da je pobedi.
Poslednji put se u javnosti pojavio u decembru prošle godine, u Zagrebu. Tada je dobio nagradu „Vladimir Beara“ za doprinos razvoju sportske kulture i društvene tolerancije.
– Okupili ste se u velikom broju i ukazali ste mi veliku čast, ali ovo je moje posljednje obraćanje javnosti na jednom javnom skupu. Gotovo je. Nema više. Adio Ćiro. Brojim zadnje dane, svestan sam toga – poručio je tada Ćiro.
PROČITAJTE JOŠ:
Neka mu je večna slava.
Satro korektan,Evropejac,voli Zvezdu a davao velike pare za Hdz i oružje kojim su ubijani Srbi…..jos se nismo opametili.
Pa ti nam onda podeli svoja saznanja, opameti nas.
Ej, aj ti ne se*i ,idi bre skači lastiš s drugaricama i ponesi crvene kulikopkice. Ti se razumeš u politiku i u fuzbal ko Marica u ono😁😁🤭
Ti zaista ne možeš da smisliš ništa drugo nego to o Marici?
Precenio sam te.
Zbogom!
Večna mu slava i laka mu crna zemlja.Jedan od poslednjih pravih šmekera u fudbalu.
Ćiro? Pa nije da nije želeo u Zvezdu! Imao sam prilike da slušam Cveletovu priču o tome. Govorio je Cvele da je Ćiro namerno poslao nekolicinu fudbalera Dinama vrlo svesno u Zvezdu,praveći sebi put da i on dođe. Džaja je tu poprilično svesno odbijao da se to i zaista dogodi. Zvezda je oduvek slovila za najveći klub ne samo bivše Jugoslavije, nego i na Balkanu. Godinama su se ljubomorno prepričavale priče s Marakane o 100 i 110 hiljada gledalaca na mnogim utakm…Zvezda je bila mnogo više od običnog kluba! Na neki način bila je sportska avangarda. Svi su hrlili u Zvezdu, pa i Hrvati i muslimani bivše Juge, ali i Slovenci, Makedonci i Crnogorci i s pravom. Mnogi Partitanivci poput Batrovića, Vladislava Đukića, Miloša Đelmaša, Bobeta Oavkovića i mnogih drugih, žarko su đeleli da igraju u Zvezdi…Svako je time želeo da za sebe kupi parče istorije, pa i Ćiro Blažević. Sestra od strica sada pok Ćire Blaževića, Gđa Mila Blažević, simultani prevodilac RTB,danas RTS,živela je u centru Bgd, sa mamom. Poznavao sam i nju i njega. Siguran sam da ne bi bila greška da je Ćiro ipak preuzeo Zvezdu. Zaista je bio veliki trener i jaka faca. Danas imamo sličnog čoveka po temperamentu, Zdravka Mamića, koji se nedvosmisleno nudi Zvezdi, i ne bi bilo loše da on zameni ovog nesretnika, Terzića u Zvezdi. Zvezda bi se pod rukovodstvom Mamića, transformisala u baš pravi veliki evropski klub. Zna znanje Zdravko Mamić i nije neprijatelj nego biznismen. Ti momci, danas Hrvati iz Hercegovine i Dalmacije, praktično i nisu neki drugi narod, nego su ljudi druge vere, Katolici. To je ista genetska šifra, isti jezik i mentalitet kao i u dinarskih Srba. Istorija jeste bila strašna, ali vreme je za mir i prijateljstvo među nama. Srbi pravoslavci su vazda pružali bratsku ruku Srbima Katolicima i muslimanima. Valjda je konačno negde došlo normalnije vreme… Ćiri pokoj duši. Jeste bio faca, koja nikoga nije ostavljala ravnodušnim!