Mateja Kežman: „Betmen“ koji je osvajao titule u pet država

Jedan od najubojitijih srpskih napadača svoje generacije, Mateja Kežman, ostavio je neizbrisiv trag golovima u dresovima Partizana i PSV-a, pre nego što je transfer u Čelsi Žozea Murinja usmerio njegovu karijeru u potpuno drugom pravcu. Ipak, ostaje upamćen kao redak fudbaler koji je osvajao titule u čak pet različitih država.

Fudbalska priča Mateje Kežmana počela je u Humskoj, gde je kao devetnaestogodišnjak stigao u leto 1998. godine.

Brzo je postao ljubimac navijača Partizana, ne samo zbog golova, već i zbog neverovatne posvećenosti u „večitim derbijima“ protiv Crvene zvezde.

U pet odigranih derbija postigao je isto toliko golova, a onaj u poslednjem minutu 111. derbija za pobedu od 2:1 i danas se prepričava.

Nakon 33 gola na 54 prvenstvene utakmice za crno-bele, u leto 2000. godine usledio je transfer u PSV iz Ajndhovena vredan osam miliona funti.

Stigao je kao zamena za Ruda van Nistelroja, a holandskoj publici se predstavio na najbolji mogući način.

Već u prvoj sezoni postao je najbolji strelac Eredivizije sa 24 gola, a PSV je osvojio titulu.

Zbog Betmenove muzičke teme koja je treštala sa zvučnika nakon svakog njegovog gola, dobio je nadimak „Betmen“.

„Betmen i Roben“ i sezona iz snova

Dolazak trenera Gusa Hidinka i mladog krilnog napadača Arjena Robena u leto 2002. godine stvorio je jedan od najsmrtonosnijih tandema u Evropi.

Partnerstvo, popularno nazvano „Betmen i Roben“, donelo je PSV-u novu titulu, a Kežmanu sezonu karijere.

Srpski napadač postigao je neverovatnih 35 golova na 33 prvenstvene utakmice, što mu je donelo titulu najboljeg igrača i strelca holandskog šampionata.

Za svoj uspeh često je isticao Hidinkov uticaj, koji ga je pretvorio u gol-mašinu.

– Unapredio me je više od 50 odsto kao igrača jer me je naučio mnogo o taktici. Rekao mi je: ‘Tvoj posao je da daješ golove, ostani napred i pusti vezne igrače da rade svoj posao’. Od tada sam postao veći ubica – objasnio je Kežman u jednom intervjuu.

Kolarov dobio ponudu evropskog velikana

London zove: San koji je postao početak kraja

Nakon četiri godine i neverovatnih 105 ligaških golova u 122 nastupa za PSV, Kežman je zajedno sa Robenom leta 2004. prešao u Čelsi za 5,3 miliona funti.

Zadužio je dres sa brojem devet, koji je ostao upražnjen odlaskom Džimija Flojda Haselbajnka, ali pritisak Premijer lige i jaka konkurencija u vidu Didijea Drogbe i Ejdura Guđonsena bili su preveliki.

Iako je njegova epizoda u Londonu često opisivana kao neuspeh, Kežman je postigao nekoliko važnih golova.

Najznačajniji je svakako onaj u 112. minutu finala Liga kupa protiv Liverpula, koji je Čelsiju doneo trofej.

Sezonu je završio sa sedam golova u svim takmičenjima i titulom prvaka Engleske, prvom za klub posle 50 godina.

Godinama kasnije, izjavio je da mu je period u Čelsiju bio vrhunac karijere.

Od Madrida i Istanbula do gašenja vatre

Nakon samo jedne sezone napustio je Englesku i prešao u Atletiko Madrid, gde je u tandemu sa Fernandom Toresom postigao osam golova. Pravu formu ponovo je pronašao u Fenerbahčeu, sa kojim je uzeo tursku Superligu u sezoni 2006/07 i postao miljenik navijača.

Karijeru je nastavio u Pari Sen Žermenu, Zenitu, da bi je završio nakon epizoda u Južnoj Kini i beloruskom BATE Borisovu.

Upravo je sa BATE-om osvojio titulu prvaka Belorusije 2011. godine, čime je kompletirao jedinstveno dostignuće – osvajanje nacionalnih šampionata u pet različitih zemalja (Jugoslavija, Holandija, Engleska, Turska i Belorusija).

Crveni kartoni i ključni gol za Mundijal

Reprezentativnu karijeru obeležili su usponi i padovi. Debitovao je na Evropskom prvenstvu 2000. godine i zaradio crveni karton protiv Norveške samo 90 sekundi nakon ulaska u igru.

Bio je heroj nacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006, kada je sa pet golova bio najbolji strelac tima.

Njegov pogodak protiv Bosne i Hercegovine u Beogradu za pobedu od 1:0 odveo je Srbiju i Crnu Goru direktno na Mundijal.

Ipak, i taj turnir je završio neslavno, crvenim kartonom protiv Argentine, što je bio i njegov poslednji nastup u dresu reprezentacije, za koju je na 49 utakmica postigao 17 golova.