Bekenbauer, fudbalski “kajzer”

Iz Nemačke je stigla vest o smrti Franca Bekenbauera, jednog od najboljih fudbalera 20.veka. Preterao bih ako bih rekao da smo bili prijatelji, ali neću slagati ako kažem da sam nekoliko puta razgovarao sa njim, posebno 1990. kada sam bio portparol reprezentacije Jugoslavije za Mundijal u Italiji. Ovo je moje sećanje na velikog Franca.

PRIJATELJSKA UTAKMICA: U utorak od 14 igraju Zambija – Kamerun, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu Kameruna 2.60.

Bilo koja istorija nemačkog, evropskog i svetskog fudbala ne može proći bez Franca Bekenbauera. Uostalom, nadimak “Kajzer” (“Kaiser”, u prevodu sa nemačkog- car) pod kojim je bio poznat već dovoljno govori o kakvom je igraču reč. Bio je i odličan trener, vrstan funkcioner, ali najveći trag ostavio je fudbaler. Bio je oličenje elegancije, dokaz da se fudbal ne igra samo snagom. Bio je motor svog Bajerna, zajerdno sa Gerdom Milerom i Sepom Majerom, šef nemačke reprezentacije, vođa koji je neophodan svakom timu.

IZ MINHENA 1906. KOD ČIKA U BAJERN

Rođen je malo posle završetka Drugog svetskog rata, 11. 9. 1945. u Minhenu. Fudbalski je prohodao u Minhenu 1906 koji je u to vreme imao bolji tim od Bajerna. Ko će znati kako i zašto, sa 14 godina je prešao u Bajern i počeo briljatnu karijeru za koju je zaslužan i Zlatko Čik Čajkovski, trener Bajerna. Popularni Čik je trenersku karijeru počeo 1961. u Kelnu ali je 1963. prešao u Bajern gde je zatekao nekoliko mladih, vrlo talentovanih igrača sa kojima je počeo stvaranje velikog tima.

Već 1967. Bajer je osvojio prvi evrokup, u finalu Kupa pobednika kupova, 31. maja 1967. u Nirnbergu pobedio je Glazgov Rendžers sa 1:0. Gol je u 109. minutu, igrali su se produžeci, dao Franc Rot. Na golu je bio Sep Majer, Bekebauer je bio komandant sredine terena a u napadu je udarna igla bio Gerd Miler. Njih trojica bili sj “kičma” bavarskog kluba koji će nekoliko godina kasnije postati najbolji evropski klub, tri puta uzastopno prvak Evrope. Bundesliga je formirana 1963. a već 1964. u njoj je debitovao Franc Bekenbauer.

SA 21 GODINOM IGRAO FINALE MUNDIJALA

Samo dve godine kasnije, na Mundijalu 1966. u Engleskoj, Franc Bekebauer je sa nepunom 21 godinom ne samo bio na spisku učesnika nego i standardni igrač nemačke selekcije. Dobio je dres sa brojem 4 i igrao u veznom redu. Selektor Helmjut Šen video je njegovu tehniku, sposobnost da iznese loptu, da pošalje upotrebljiv pas saigračima. Kao tandem defanzivaca imao je Vili Šulca i Volfganga Vebera, na bekovima Horsta Hetgesa i Karl-Hajnc Šnelingera.

Bekenbauer je imao slobodu kretanja, mogao je da odlazi u napad, ponekad i da šutira. Na sredini je imao pomoć izvrsnih igrača kakvi su bili Helmut Haler i Volfgang Overat. U napadu su bili veteran Uve Zeler, brza krila “Zigi” Held i Jirgen Grabovski, Lotar Emerih i Verner Kramer bili su uvek spremni da iskoriste šansu.

Bekenbauer na Mundijalu 1974. godine (Foto: Beta/AP)

SR Nemačka je završila kao vicešampion sveta, izgubila je finale od Engleske posle produžetaka. Bilo je 2:4, ali treći gol Engleza i danas je sporan. Nikada nije sa stopostotnom sigurnošću utvrđeno da li je lopta posle šuta Džefa Harsta prešla gol-liniju. Presudio je pomoćni sudija Bahramov iz Sovjetskog Saveza. Glavnoi arbitar Godfrtid Dinst iz Švajcarske, onaj isti koji će dve godine kasnije u finalu Evropskog prvenstva u Rimu ojaditi Jugoslaviju protiv Italije, prihvatio je odluku pomoćnika.

Bekenbauer je na putu do finala bio dvostruki strelac protiv Švajcarske (5:0). Dao je gol i protiv Urugvaja (4:0) u četvrtfinalu, a dao je drugi gol i protiv SSSR-a u polufinalu (2:1). Četiri gola za veznog igrača uopšte nije bio loš golgeterski bilans. Priznanje je stiglo na kraju turnira, bio je proglašen najboljim mladim igračem Mundijala a našao se u i najboljem timu koji je izgledao ovako:

Benks (Engleska), Ponomarjov (SSSR), Džeki Čarlton i Bobi Mur (obojica Engleska), Šnelinger-Bekenbauer, Bobi Čarlton (Engleska), Kolunja (Portugalija )-Zeler (Nemačka), Albert (Mađarska), Euzebio (Portugalija). U “idealnom timu” će se naći i na svetskim prvenstvima 1970. i 1974. što je potvrda njegovog trajanja u vrhunskoj formi.

Na kraju te 1966. prvi put se našao na “podijumu” u anketi “Frans Fudbala” za najboljeg igrača Evrope…Bobi Čarlton je bio prvi sa 81 poenom, Euzebio da Silva drugi sa 59 a 21-godišnji Bekenbauer treći sa 59. U Nemačkoj je bio proglašen fudbalerom godine a to je ponovio 1968, 1974. i 1976.

IMAO ŠESTO ČULO

Prva “kolektivna” titula stigla je 1972, SR Nemačka je postala prvak Evrope a dve godine kasnije je na svom terenu objedinila titule postavši i prvak sveta. U tim uspesima uloga Franca Bekenbauera bila je ogromna. Osim što je bio kapiten tima, bio je i istinski vođa. U međuvremenu je iz veznog reda postao “libero”. Igrao je na iskustvo, tehniku, ogromnu “fudbalsku pamet”. Plenio je elegancijom, oduševljavao čitanjem situacija, imao je ono šesto čulo koje krasi najveće igrače – činilo se da je uvek znao na koju će stranu lopta. SR Nemačka je imala moćan tim, ali i najbolje ekipe morale su da imaju lidera. Kajzer Franc je bio taj.

Na finalnom turniru Evropskog prvenstva 1976. u Beogradu, koje sam gledao uživo, SR Nemačka je u polufinalu nadoknadila vođstvo Jugoslavije od 2:0 i posle produžetaka pobedila sa 4:2, ali nije osvojola titulu. Prvak je postala Čehoslovačka i to posle serije penala. Odlučujući gol dao je Panenka onim lob-šutem koji od tada nosi ime po njemu.

Sa peharom svetskog prvaka 1974. godine u SR Nemačkoj (Foto: Beta/AP)

Bajern je u sezoni 1968/69. postao prvak SR Nemačke prvi put od 1932. godine. Onda je ponovio 1972, 1973. i 1974, a te tri godine bile su i zlatni period u Evropi. Bajern je bio prvak kontinenta 1974, 1975. i 1976. Za prvu titulu bile su potrebne dve utakmice iako se po pravilu igrala samo jedna. Prvi meč sa Atletiko Madridom u Brislu 15. maja 1974. završen je 1:1, Bajern se izvukao golom Švarcenbeka u 119. minutu.

Dva dana kasnije Bajern je trijumfovao sa 4:0, a Bekenbauer je kao kapiten primio trofej. Godinu dana kasnije u Parizu savladan je Lids sa 2:0, a het-trik je ostvaren 1976. u Glazgovu protiv Sent Etjena, za koji je branio Ivan Ćurković, bilo je 1:0. Franc Bekenbauer je po treći put uzastopno primio pehar namenjen šampionu Evrope.

Svi ti uspesi doprineli su da Franc Bekenbauer prvu “Zlatnu lopgtu” osvoji 1972. Za samo dva glasa, 81:79, nadmašio je zemljaka Gintera Necera. Godine 1974. za malo je izgubio trku sa Johanom Krojfom (116:105). Drugi je bio i 1975, ali sa velikim zaostatkom za Olegom Blohinom (122:42). Ponovo je bio prvi 1976 sa 91 poenom, 26 više od Roba Rensenbrinka iz Holandije. U grupi je sa još petorivcom igrača koji su po dva puta bili fudbaleri godine u Evropi.

Johan Krojf, jedan od njegovih rivala iz Ajaksa i holandske selekcije, dao je zanimljivu definiciju:
“Bekenbauer je bio ofanzivni igrač koji je igrao u defanzivi”.

U KOSMOSU SA PELEOM I BLEKIJEM

U Bajernu je ostao do 1977. Odigrao je 13 sezona, 429 utakmica u Ligi, 577 sa mečevima u evrokupovima. Dao je i 75 golova. Onda je 1977. otišao u Kosmos iz Njujorka gde je igrao sa Peleom i našim Vladislavom Bogićevićem Blekijem. Posle četiri sezone u SAD vratio se u Nemačku, ali ne u Bajern nego u Hamburg. Od 1980. do 1982. odigrao je 38 utakmica a onda se vratio u Kosmos gde je 1983. posle 25 odigranih utakmica završoio karijeru. U jednom intervjuu je priznao da se “autodopingovao”, koristio je sopstvenu krv za poboljšanje spremnosti. Kada je to rekao taj metod, koji povećava broj krvnih zrnaca, nije bio zabranjen.

U “kartonu” su mu upisane četiri titule prvaka SR Nemačke, četiri Kupa Nemačke, tri titule prvaka Evrope, jedan Kup UEFA, jedan Interkontinentalni kup (1976). Sa Kosmosom ima tri titule prvaka SAD, sa Hamburgerom ima jedan kup, sa selekcijom SR Nemačke titule prva Evrope i sveta, ukupno 19 titula. Za Nemačku je odigrao 103 utakmice, dao je 14 golova a 50 puta je bio kapiten.

Međunarodno udtruženje fudbalskih istoričara i statitisčara (IFHSS) proglasilo ga je 2004. trećim najboljim fudbalerom 20. veka. Prvi je bio Pele sa 1.705 poena, drugi Johan Krojf sa 1.303 a treći Kajzer Franc sa 1.228. Iza njega su ostali Di Stefano, Maradona, Puškaš, Platini, Garinča, Euzebio, Bobi Čarlton, Metjus… Godine 2006. izabrane je za najboljeg fudbalera Nemačke u istoriji!
Bekenbauerova formula uspeha glasila je:

– Da bi uspeo kao igrač, trener ili funkcioner treba da budeš veoma disciplinovan, da imaš sreće i da budeš rođen u zemlji u pravom trenutku.

Foto: Beta/AP

Po završetku karijere 1983. ubrzo je postao trener. Bez ikakvog trenerskog iskustva postao je selektor svoje zemlje. Dokaz koliko je SR Nemačka verovala u njega. Odveo je reprezentaciju na Mundijal u Meksiko 1986. i stigao do fnala u kome je Argengtina bila bolja (3:2). Ostao je na klupi do Mundijala u Italiji 1990. na kome je Nemačka postala prvak sveta. Posle Marija Zagala Bekenbauer je postao drugi čovek prvak sveta kao igrač i kao trener. Na putu do titule u prvom meču grupe Nemačka je u Milanu pobedila je Jugoslaviju sa 4:1. Imao je dobar tim, od Ilgnera na golu preko Kolera i Aungetalera u odbrani, do Mateusa, Litbarskogn i Bremea u veznom redu i sjajnog tandema Feler-Klinsman u napadu.

Radio je kao trener u Olimpiku iz Marseja (1990/91) i svom Bajernu u dve etape, 1994. i 1996. Kasnije je bio predsednik Bajerna a u Federaciji je bio potpredsednik i šef Organizacionog komiteta Mundijala 2006. Kao retko ko u fudbalu bio je sve: sjajan igrač, reprezentativac, trener, selektor, predsednik, funkcioner… Retka biografija.

U nekom intervjuu je rekao da ga je titula SR Nemačke 1954. u Bernu, kada je imao samo devet godina, inspirisala da bude fudbaler. Od tada je imao želju da ponovi uspeh. I uspeo je, i kao igrač i kao trener

Imao sam zadovoljstvo da upoznam mnoge asove. Franc Bekenbauer je jedan od njih. Sreli smo se na jednom seminaru koji je FIFA organizovala u Cirihu uoči Mundijala u Italiji. Više smo ćaskali o prošlosti nego o predstojećem događaju. Sećao se meča sa Jugoslavijom u Beogradu u kome je njegov tim nadoknadio 0:2, ali pamtio je i poraz na penale od Čehoslovaka.

Ako je Pele bio “kralj” a Krojf “princ” onda bi Bekenbauer mogao biti, kao što mu nadimak kaže, “fudbalski car”.

Kajzer Franc!