Kamiline suze otopile led u Pekingu

Dužan sam nastavak priče o Kamili Valijevoj, ruskoj umetničkoj klizačici, o kojoj sam pisao pre nedelju dana. Da podsetim, reč je o petnaestogodišnjem čudu od deteta, devojčici koja je prva na olimpijskim igrama izvela četvorostruki skok u ženskom umetničkom klizanju. Posle toga ispostavilo se da je pozitivna na doping testu.

---

LIGA ŠAMPIONA: Kvota naše kladionice na pobedu Čelsija protiv Lila je 1.35. Meč počinje u 21:00.

---

Da ne dužim, Kamila ima 15 godina i po međunarodnim pravilima ne može biti sankcionisana zbog dopinga pošto nema navršenih 16. Ona sama je priznala da je uzela “neki dedin lek”, i nekako joj je dozvoljeno da se takmiči u slobodnom programu. Jedini problem bio je što je u međuvremenu postala svetska senzacija, ruska zvezda broj jedan, devojčica o kojoj je pričao ceo svet. I to ju je slomilo.

U tom slobodnom olimpijskom programu mala Kamila je izašla na led opterećena raznoraznim pričama, obasjana svim mogućim reflektorima i pred kamerama svih svetskih televizija. Sa leda je izašla u haljinici koja je na više mesta imala ostatke leda, jer Kamila je otklizala užasno, više puta je pala, i zauzela je tek četvrto mesto.

– Ovo nije trebalo da se dogodi – rekao je bivši olimpijski šampion Robin Kazins, koga su takođe preplavile emocije dok je gledao kako se Valijeva muči u finalu slobodnog programa u pojedinačnoj konkurenciji.

A predsedniku Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomasu Bahu zasmetao je način na koji se Eteri Tutberidze, trener ruskih klizačica, ponela prema razočaranoj Valijevoj posle nastupa u kojem je napravila niz grešaka. Ponašanje Tutberidze nazvao je „hladnim“ i dodao da je bilo „jezivo to gledati“.

Krhka Kamila Valijeva nije prestala da plače sve do ateriranja u Moskvi aviona sa ruskim sportistima koji su se takmičili na Olimpijskim igrama u Pekingu. Tu ju je dočekala masa sveta, transparenti ohrabrenja, sevali su blicevi, pravili selfiji, svi su pogledima tražili samo nju. Tek tad se rasplakala, onako pošteno…

Sve što se događalo Valijevoj neodoljivo me je podsetilo na jednu drugu priču kojoj sam takođe svedočio, na jednog od najprepoznatljivijih sportskih simbola osamdesetih godina prošlog veka, na devojku koja je svojom gracioznošću i osmehom osvajala svet dok su tajne službe pratile svaki njen pokret.

Na stranu to što je uz slavnu Norvežanku Sonju Heni najuspješnija i najtrofejnija klizačica u istoriji umetničkog klizanja, Katarina Vit je bila više od samog sporta. Bila je kulturna ikona, simbol jedne od najturbulentnijih epoha modernog doba.

Osamdesetih godina prošlog veka, kad je Hladni rat bio na vrhuncu, a podeljenost između Zapada i Istoka izraženija nego ikad, Katarina Vit je bila ta koja je svojom pojavom, talentom, gracioznošću, elegancijom i najviše svojim osmehom, rušila zidove koje su postavili Bela kuća i Kremlj.

Za rigidni režim Honekerove Istočne Nemačke, Katarina je bila glavna karta, najjači adut u suludoj i opasnoj igri nadmoći komunizma i kapitalizma, živi dokaz da je njihov režim funkcionalniji, pošteniji i moralno ispravniji od “dekadentnog i izopačenog” kapitalizma. S druge strane, za Zapad je Katarina bila sportistkinja koja je prva srušila predrasude da “tamo na Istoku” žive čudovišta, večno natmureni i robotizovani ljudi operisani od bilo kakvog osećaja i emocije. Časopis Time je prozvao “najlepšim licem socijalizma”, nakon što je u Sarajevu 1984. osvojila prvo olimpijsko zlato.

Prekrasan osmeh, fantastičan način komuniciranja s medijima, elokventnost, odlično poznavanje engleskog jezika, u trenutku su Katarinu lansirali na podijum najvećih, ne samo sportskih zvezda tog doba. Heroina jednog od najtvrđih režima na svetu u isto vreme bila je idol cele planete.

Katarina je, bez ikakve sumnje, bila prva osoba koja je bila podjednako obožavana s obe strane inače nepomirljivog političkog spektra. Objektivno govoreći, umetničko klizanje ne spada u sam vrh po popularnosti sportova, ali ime Katarine Vit i danas je, više od 30 godina otkako je nastupala, poznato baš svima. Kad se njeno ime spomene svi, bez obzira na godine, znaju o kome se radi.

Dva puta je bila olimpijska pobednica (Sarajevo 1984. i Kalgari 1988.) i jedina je klizačica kojoj je uspelo da odbrani olimpijsko zlato posle Sonje Heni, kojoj je to pošlo za rukom 52 godine ranije. Četiri puta je bila svetska prvakinja (ima i dva srebra), a šest puta uzastopno uzimala je evropsko zlato (1983-1988), što je ukupno čini najvećom umetničkom klizačicom svih vremena.

Iako je i pre 1984. u svetu umetničkog klizanja bila poznata, jer je bila prvakinja Evrope i viceprvakinja sveta, svoj put prema zvezdama za Katarinu je počeo na Igrama u Sarajevu. Tada 18-godišnja prekrasna devojka svojim čudesnim nastupom oduševila je svet i njen nastup je najviše obrležio cele Igre i postao najlepša razglednica iz Sarajeva. U Sarajevu se pre tačno 38 godina rodila legenda o Katarini Vit koja traje i danas.

Katarina se klizanjem počela baviti kao devojčica od šest godina u tadašnjem Karl-Marks-Štatu, današnjem Hemnicu. Već je tada pokazala nesvakidašnji talent pa je država uzela pod svoje i primila u školu za sportski posebno talentovanu decu. Stvar je postala ozbiljna kad je Katarinu preuzela legendarna Juta Miler, u to doba najbolji trener na svetu. Njena ćerka Gabi Sajfert je sredinom šezdesetih dominirala umetničkim klizanjem. Bila je višestruka svetska i evropska prvakinja, ali nije mogla preći u profesionalce jer joj režim to nije dopustio, tako da je morala odustati od klizanja.

Miler je bila ogorčena, besna, znala je da je to nepravda, ali protiv politike nije mogla. Zato je nagli prekid karijere i nestanak sa scene Gabi Sajfert bio misterija jer niko nije znao šta se tačno događa, gde je i zašto je sa scene nestala najbolja na svetu. Ali, tako je tada moralo biti. Ipak, Miler, kad je prvi put videla Katarinu, odmah je znala da se radi o posebnom detetu i s njom je nastavila ono što je počela sa svojom ćerkom.

– Ja sam na ledu bila i po sedam sati. Moj odnos s Frau Miler je bio intenzivan. Duboko je poštujem i volim je najviše na svetu. Bila je sposobna da me odvede preko granica koje sam mogla fizički i psihički podneti. Koristila se malim trikovima. Znala je da ne volim prazno klizalište, pa je treninge zakazivala u vreme kad bi se zagrevali brzoklizači ili hokejaši. Naravno da sam se tada morala više truditi. Moj život je bilo klizanje, klizanje i samo klizanje. Jednostavno, nisam imala vremena razmišljati o politici i s njom se ne slagati – odgovorila je Katarina na optužbe da je bila verni poklonik Partije.

Rad s Jutom je Katarinu doveo na sam vrh. Pošto je u Sarajevu osvojila prvo olimpijsko zlato, četiri puta je bila prvakinja sveta i pet puta zaredom evropska. Ponude za odlazak u profesionalce su stizale jedna za drugom, a to je značilo da bi s jednim takvim ugovorom Katarina mogla osigurati životnu egzistenciju. Juta Miler je na svojoj koži znala da država neće tek tako pustiti svoj najsjajniji biser, ali ovaj put je išla do kraja. Nije želela da se Katarini dogodi isto ono što se dogodilo njenoj ćerki. Svakodnevno je odlazila do centralnog komiteta i tražila da Katarinu puste, da je dovoljno dala državi i režimu.

Miler je bila toliko uporna da je čak i sama bila u opasnosti, ali nije odustajala. Uspela je da postigne kompromis. Jedan uslov je bio postavljen – Katarina je mogla otići, ali samo ako odbrani olimpijsko zlato u Kalgariju. Tako nešto je do tada uspelo samo Sonji Heni 52 godine ranije, pa je jasno kakav je teret stavljen na leđa Vit. Znala je da po svaku cenu mora uspeti jer je klizanje bilo njen život.

Odmah je bilo jasno da će se Katarina za zlato boriti s Amerikankom Debi Tomas, svetskom prvakinjom iz 1986. Zanimljivo, obe klizačice su izabrale da slobodni program kližu uz taktove “Karmen” Žorža Bizea. I Vit i Tomas su svoje nastupe odradile perfektno, na oduševljenje, slobodno se može reći, celog sveta, Nemica je ipak dobila za nijansu bolje ocene i uspela je ostvariti nemoguće – odbranila je olimpijsko zlato i ispunila ono što je partija od nje tražila.

Iako je dobila obećanje da u slučaju zlata može otići u profesionalce i napustiti državu, nije sve išlo tako glatko. Šefovi partije bili su svesni koliko za režim znači Katarina, i dobro su znali da je mnogo važnija od svih njih. Zato nisu bili spremni tako lako da je puste, iako su dali obećanje.

Vit je bila šokirana, ali tu je opet na scenu stupila Juta Miler. Uspela je, izborila je slobodu za Katarinu. Ko zna, možda zato što je komunizam tada disao na škrge, što su se u vazduhu osetili “vetrovi promene” pa je vlast, svesna da joj vreme otkucava, želela pokazati da, eto, nisu baš tako kruti i strogi kako se misli.

Vit je dobila pasoš i otišla u Sevilju gde je potpisala svoj prvi profesionalni ugovor. Baš u trenucima dok je u Španiji snimala predstavu “Karmen na ledu”, iz svoje hotelske sobe je gledala događanje naroda u svojoj zemlji. Građani Berlina, Drezdena, Lajpciga i ostalih gradova u Istočnoj Nemačkoj bili su na nogama. Tražili su slobodu i rušenje Zida.

Pošto je Zid srušen, ceo sistem Istočne Nemačke se urušio, a između ostalog i zloglasna tajna policija Štazi. Ogromna dokumentacija koja se nalazila u kancelarijama Štazija je isplivala, a u javnost su odmah izašle informacije da su najbolji sportisti od države dobijali ogroman novac (navodno je Vit za svako zlato dobijala 20 hiljada dolara) i brojne privilegije za ostvarene rezultate.

Kad su građani, koji su do tada živeli u nehumanim uslovima, videli da je država bogato nagrađivala sportiste, a da su oni živeli u nekoj vrsti konc-logora i u totalnoj bedi, pobesnili su, a Katarina kao simbol sporta u DDR-u bila je prva na udaru. Od heroine i simbola preko noći je postala najomraženija osoba u državi. Katarina je bila u šoku i nije shvatala šta se događa.

– Mnogi su me smatrali špijunom, osobom koja je sarađivala s tajnom policijom – pričala je.

Razočarana, odlazi u SAD i s 29 godina u norveškom Lilehameru vraća se klizanju i zauzima sedmo mesto nastupajući za ujedinjenu Nemačku. Četiri godine kasnije pojavila se na naslovnici “Plejboja”, a to je izdanje postalo drugo najprodavanije u istoriji, odmah iza onog na čijoj je duplerici bila Merilin Monro.

Kako su podaci iz Štazijevih spisa malo-pomalo dospevali u javnost, Katarina je saznala da je država počela da je prati još kad je bila dete.

– U ruke sam dobila čak 3.000 stranica. Bilo je neverovatno, intrigantno, ali zastrašujuće. Ispred mene je bio detaljan prikaz mog života od detinjstva, koji su sastavili anonimni doušnici, Dnevnik celog mog postojanja. Shvatila sam da, čak ni u tišini sopstvenog doma, nikad nisam bila sama – pričala je.

“Ima osam godina i jako je talentovana”, prva je upisana rečenica u njenom dosijeu. Kada je dobila taj materijal o sebi u ruke, Vit je rekla da je bila šokirana kakve su laži i gluposti pisali o njoj, kao i da je bila užasnuta kad je shvatila da su je špijunirali ljudi iz njene najbliže okoline.

– U jednom izveštaju napisali su da sam vodila ljubav u hotelskoj sobi od 20:00 do 20:07. Zapravo sam sedela i razgovarala s prijateljem. U jednom trenutku je bila tišina od par minuta i to je bio povod tom nekome da napiše glupost – pričala je Katarina.

Rekla je da su se komunisti toliko mešali u njen privatni život da su je uspeli odvojiti od prvog dečka jer im je smetalo što je on bio roker.

– Bio je bubnjar u jednom bendu, nosio je prugaste pantalone i za njih se nije uklapao u kalup idealnog komuniste. Pozvali su ga u vojsku i poslali na drugi kraj zemlje, samo da bude što dalje od mene. Tri dana mi je trebalo da dođem do njega da bismo bili zajedno preko vikenda –  pričala je.

Najveći šok bilo je saznanje da je godinama špijunirao njen najbolji prijatelj, takođe klizač, Ingo Štojer, evropski i svetski prvak, osvajač bronze iz Nagana. Ta je tajna otkrivena tek 2006. godine, pred početak ZOI u Torinu. Nacionalni olimpijski komitet Nemačke izbacio je Štojera iz olimpijske delegacije, a ubrzo je otpušten iz vojske. Paru koji je trenirao rečeno je da Štojera mogu plaćati samo iz sopstvenog džepa jer država više neće dati ni evra za čoveka koji je godinama radio kao Štazijev špijun.

– Jednog dana su mi ponudili papir koji sam morao potpisati, nije bilo izbora. Da sam odbio, nikad više na led ne bih mogao stati, a klizanje mi je bilo sve u životu – tim rečima je Štojer opisao trenutak kada je postao Neslužbeni suradnik (IM) Torsten, kako mu je bilo kodno ime.

Zanimljivo, iako ju je izdao, varao i lagao godinama, Katarina mu to nikad nije previše zamerila. Kasnije je u Americi i Nemačkoj napravila vrlo lepu karijeru baveći se šoubiznisom, a predvodila je i neuspešnu kandidaturu Minhena za domaćina Zimskih olimpijskih igara 2018. Danas ima 56 godina i nikad se nije udavala. I dalje izgleda predivno, baš kao i onog dana pre 38 godina kad je u Sarajevu oko vrata stavila prvu olimpijsku zlatnu medalju.

RADONJIĆ vs OBRADOVIĆ Da li trener Zvezde može da vrati dug ove sezone?

OKRENULI MU LEĐA Navijači Junajteda se izjasnili: Ronaldo, odlazi!