Radio prenos poslat avionom

Svako ko voli fudbal sigurno je mnogo puta gledao snimke nekih utakmica, bilo zato što nije mogao da prati direktan prenos bilo zato što ga nije ni bilo nego je kasnije emitovan. Da li ste, međutim, ikada slušali „odloženi radio prenos“? Ja znam jedan slučaj…

Na meču Japan – Hrvatska, naša kladionica nudi kvotu 2.50 za igru 1X&2+.

Real Madrid je početkom 60-tih godina prošlog veka bio na vrhuncu slave. Bio je petostruki uzastopni šampion Evrope i pobednik Interkontinetalnog kupa 1960. Bio je tražen iz celog sveta. Predsednik Santjago Bernabeu prihvatio je početkom 1961. gostovanje u Rio de Žaneiru u zamenu za 40.000 dolara što je u ono vreme bila lepa para. Jedan od razloga bilo je stalno „peckanje“ Didijeve žene kako je Real najbolji zato što ne igra sa brazilskim timovima. Didi je igrao u Realu 1958. a njegova žena, gospođa Guiomar, bila je novinar a kao argument koristila je 6:1 pobedu Brazila nad Španijom na Mundijalu 1950. u Brazilu.

Real je putovao u Rio između dve prvenstvene utakmice španske lige. Putovanje nije bilo nimalo lako, avion je sletao u Dakar i Recife, sedišta su bila uska i neudobna a povrh svega igrače je sačekala razlika u temperaturi od 30 stepeni, iz španske zime stigli su u brazilsko leto. Real je bio pomezno dočekan i najavljen a rival, Vasko de Gama, se pojačao dvojicom igrača. “Marakana“ je bila puna a klub je inkasirao rekordna 22 miliona kruzeira od ulaznica i još 5 od prodaje TV prava. Utakmici je prisustvovao tek izabrani predsednik Brazila Žanio Kuadros koji nije mnogo potrajao, napustio je funkciju u avgustu, ali je stigao da uđe u istoriju kao čovek koji je zabranio klađenje i borbu petlova!

Real je u prvom poluvremenu igrao odlično i poveo sa 2:0, ali je domaći tim u nastavku izjednačio. Na kraju su svi bili zadovoljni. Ovo, međutim, nije priča o utakmici nego o radio prenosu koji je-snimljen. U to vreme utakmice Reala izazivale su ogromno interesovanje u celoj Španiji, Real je, u neku ruku, bio ambasador zemlje, ne mnogo popularne u svetu zbog autoritarnog režima Franiska Franka. Sa ekipom je putovao tada poznati radio-repotrter Matias Prats, čiji je sin istog imena bio kasnije veoma poznati tv-voditelj, ali nije mogao da prenosi utakmicu direktno.

Osim što je utakmica igrana u nevreme, odnosno u 01,30 po španskom vremenu, nisu postojali sateliti, nije bilo tehničkih uslova, ali on je našao rešenje koje će zadovoljiti navijače madridskog tima. Snimio je sopstveni prenos! Sve je bilo kao u pravom prenosu, osim što njegov glas nije išao dalje od nekog kasetofona ili neke trake. Tek što je utakmica završena istrčao je s stadiona, ispred ga je čeka prvak Brazila u motociklizmu, naravno sa svojom mašinom. Njegov zadatak bio je da što je brže moguće prebaci reportera na aerodrom.

Razdaljina od „Marakane“ do aerodroma u dužini od 28 kilometara pređena je za 12 minuta, šampion je opravdao svoju titulu jer se velikom brzinom i primernom spretnošču probio do cilja. Prats je stigao na let „Er Fransa“ za Evropu i sutradan u 16,30 bio u Madridu. Odloženi prenos emitovan je iste večeri u 23,00. Dobar deo navijača nije znao rezultat jer ga nije bilo u novinama, samo je radio objavio rezultat ali nisu svi slušali radio. Tako je jedan radio prenos stigao do slušalaca-avionom.

Ta istinita priča podsetila me je na anegdotu za koju ne garantujem da je tačna, ali pošto sam je kupio za toliko je prodajem. Elem, priča kaže da je svojevremeno u bivšoj Jugoslaviji čuveni fudbalski mešetar iz Makedonije Velibor Džarovski, zvani Džara, dobio zadatak da u Skoplju namesti jednu utakmicu. Ne sećam se ko je igrao i šta je Džara trebalo da sredi, ali to i nije bitno. Oprezni naručilac posla nije hteo da mu isplati poveću dogovorenu nagradu dok se ne uveri da je posao obavljen kako valja. Džara mu je rekao da je sve sređeno, ali je tražio da ne idu na stadion „da ih ne videli zajedno“ nego da u nekoj kafani slušaju prenos.

Džara je izvadio poveći tranzistor i uključio ga. Reporter sa stadiona u Skoplju vatreno je prenosio utakmicu a kada je sudija odsvirao kraj sa „naručenim rezultatom“, Džare je dobio podeblji koverat sa dogovorenim honorarom. Rastali su se prijateljski, u dobrom raspoloženju, sve dok naručilac posla kasnije nije saznao da je rezultat suprotan onome koji je čuo na radiju. Kako je moguće ? Pa lepo, majstor prevare Džarovski angažovao je radio-reportara da „izmisli“ prenos po utvrđenom scenariju, platio mu dobar honorar, snimio taj prenos, a onda umesto radija pustio kasetofon…

Utakmica u Riju odigrana je 8. februara 1961. na stadionu “Marakana”. Za istoriju su ostali zapisani ovi protagonisti:

Vasko de Gama – Real Madrid 2:2 (0:2)

Sudija: Brozi (Argentina) Strelci: 0:1 Del Sol 14, 0:2 Canario 16, 1:2 Casado (auto-gol) 52, 2:2 Pinga (penal) 62.

Vasco de Gama: Humberto (Miguel Ita), Paulinho, Bellini, Coronel, Ecio, Orlando; Sabara, Delem, Moreira, Lorico (Valdemar 79), Pinga.

Real Madrid: Domínguez, Markuitos (Miche), Santamaria (Zaraga 77), Casado, Vidal, Pachin, Canario, Del Sol, Di Stefano (Pepillo 63), Puškas, Gento.

I bez Džareta…

PROČITAJTE JOŠ:

NASTAVLJEN POBEDNIČKI NIZ Zvezda se kockala protiv „studenata“, pa sve rešila u poslednjoj četvrtini

Engleska bez napadača protiv Senegala, otputovao je kući!