RADNIK SE NE PREDAJE Milan Janjić se bori za budućnost drugoligaša iz Surdulice

Košarka na jugu Srbije je u realnom problemu što se broja klubova u visokim rangovima takmičenja tiče. U poslednjoj deceniji je samo Zdravlje iz Leskovca vezalo tri sezone kao prvoligaš, a od ove sezone je i ono u Drugoj ligi. Pored Leskovčana, konstantnost u radu i rezultatima pokazuje Radnik iz Surdulice, već četvrtu sezonu uzastopno član Druge muške lige Srbije.

SUPERLIGA SRBIJE: Od 16 igrajju Crvena zvezda – Radnički Niš, a u kladionici MaxBet je kvota na igru GG 2.45.

Radnik je klub sa lepom tradicijom koju čuvaju košarkaški entuzijasti, a jedan od njih je Milan Janjić, trener kluba, ali i pored trenera, ono što se obično naziva prvi operativac kluba, čovek koji je postao sinonim za jednu košarkašku sredinu i koji je neizbežan u bilo kakvom razgovoru oko funkcionisanja tima.

Radnik u novu sezonu Druge lige nije ušao dobro, ima tri ubedljiva poraza, ali Janjić obećava borbu i ističe da Radnik neće da bude isto kao i komšijska Morava iz Vladičinog Hana prošle sezone, samo turistička drugoligaška destinacija.

– Plan je bio da se ove sezone oslonimo na naše snage, košarkaše iz Surdulice, Vladičinog Hana i na naše juniore. Napravili smo ekipu sa sedam juniora i kadeta u sastavu, kao i nekoliko povratnika, tu su Rančić, Vukadinović, Nešić i Grujić.

TRI POJAČANJA ZA OPSTANAK

Radnik traži pojačanja na tržištu.

– Sad je plan da dovedemo još tri igrača, uprava je to odobrila i radimo na tome da dovedemo kvalitetne košarkaše koji mogu da nas ostave u ligi. U prva tri kola smo igrali sa tri ozbiljna protivnika i pitanje je da li smo i sa pojačanjima mogli da ih ugrozimo, tako da nismo mnogo izgubili što se kompletiramo u toku lige. Nije strašno ni da ispadnemo, imamo okosnicu koja će dogodine da se bori za viši rang, ali gledaćemo da se to ne desi.

Uslovi za rad u Surdulici su bolji nego u mnogim drugim sredinama.

– Uvek smo bili dobri domaćini i čuvali smo igrače koji su kod nas. Neopterećeni smo dugovanjima za prethodni period, svodi se sve na nešto sitno i to ćemo uskoro da rešimo. Imamo sjajan smeštaj za košarkaše, obroke, odlične uslove za trening. Besplatne terapije, povrede, operacije, sve troškove snosimo, mislim da služimo kao dobar primer našoj košarci u mnogo stvari.

Košarkaški klub Radnik je izuzetno popularan u Surdulici i privlači mnogo mladih.

– U pogonu imamo sve selekcije koje se takmiče na regionu i svim takmičenjima mlađih kategorija. Po pravilu smo uvek konkurentni u dobri na nivou našeg regiona. U takmičarskom pogonu imamo oko 80 dece, a sveukupno oko 120 dece trenira košarku što je za opštinu sa 12 hiljada stanovnika veliki uspeh.

IMAMO REALNE PROBLEME, ALI I NEKE LAKO REŠIVE

Janjić se godinama bori za bolji status svog kluba, ali i košarke u regionu sa koga dolazi.

– Mi imamo realne probleme, ali i neke druge koje mislim da možemo da rešimo uz dobru volju KSS. Realni problem prilikom promene ranga jesu sredstva iz budžeta. Ona se dele za period od početka pa do kraja godine, a naše sezone su od septmebra do juna. Tako da onaj ko uđe u viši rang prvu sezonu igra sa sredstvima za rang niže i često zbog toga odmah ispadne, a posledice toga traju nekoliko godina i malo ko uspe da se stabilizuje.

Milan Janjić (Foto: Privatna arhiva)

Za razliku od nekih drugih sredina, uticaj privrednika na sport na jugu je mali.

– Jug Srbije nema firme koje mogu da pomognu sportu, na severu i u Beogradu se to lakše nađe. Par sponzora i oni izguraju priču. Mi godišnje dobijemo par stotina hiljada dinara od sponzora i to ide uglavnom na opremu, prevoz, hranu… Takav odnos snaga je dovoljan za našu borbu za opstanak iako je Surdulica dve godine završavala u gornjem delu takmičenja, ali ne i za iskorak.

KSS je našao rešenja za neke probleme, ali čini se da za probleme klubova na pojedinim regionima nije.

– Savez je mnogo dobrog doneo, zaštitio je igrače pod ugovorima recimo. Brzo se rešavaju sudski procesi, zaštićeni su treneri, sudijska organizacija i obaveze timova prema njima, sve je to lepo organizovano. Postoje rokovi isplate. Potrebno je da se poradi na tome da se i klubovi zaštite. Ja sam trener, ali sam i košarkaški radnik u klubu. Trebalo bi da nađemo model da se i klubovi više zaštite.

ZA ORGANIZACIJU UTAKMICE I PREKO STO HILJADA DINARA

Janjić ima i neke predloge kako bi život klubova mogao da se olakša.

– U toj Drugoj ligi svi plaćamo kotizaciju i to su planirana sredstva. Sigurno postoje i neplanirana, od kazni za tehničke greške, neispravnih uređaja u dvorani… Mogla bi ta sredstva da se recimo odvajaju za klubove koji ulaze u Drugu ligu, par stotina hiljada dinara, kao podsticaj da krenu da rade sa što manje problema.

Mladi košarkaši Radnika posle utakmice u Nišu (Foto: South Media)

Putni troškovi su jedan od problema klubova sa juga, u totalno su podređenom položaju u odnosu na klubove sa severa zemlje iako igraju isti rang takmičenja.

– Mislim da je pošteno da se na nivou lige sabere kilometraža i podeli na 16 klubova, da svi podjednako podnesemo trošak. Prošle godine sam predložio i da kotizacija bude veća i da je kvartalno puštamo na račun KSS, a da oni od tih sredstava plaćaju sudije i putne troškove. Tada bi se vodilo računa o kilometraži i o tome ko gde sudi.

Iz primera se najbolje vidi nelogičnost sistema koji je trenutno na snazi.

– Meni dođe jedan sudija iz Kovina, drugi iz Užica, putni troškovi 30 hiljada dinara. Utakmica u Surdulici nas ne može da košta ispod 75 hiljada dinara, a ide i preko 100 hiljada.

NIJEDNO DETE NE PLAĆA ČLANARINU

Trošak je i “treće poluvreme” koje nije običaj svuda, a u Surdulici se podrazumeva.

– Mi na jugu Srbije ta službena lica dočekujemo pristojno, ne možemo da ih pustimo posle dugog puta bez večere, to su nam dodatni troškovi, ali su to neke ljudske stvari. A, nisam primetio da je tako svuda na severu Srbije. Na žalost, prilikom svakog rešavanja dođemo do toga, ako neko nema novca ne mora ni da igra, ko ga šiša. Slažem se i sa tim, ali mislim da nemamo iste uslove svi koji igramo isto takmičenje. U Beogradu ima toliko igrača da neki plaćaju članarinu da bi igrali, a mi takve moramo dobro da plaćamo, jer nemamo dovoljno košarkaša.

Janjić ističe da Radnik bije glas kao klub sa velikim budžetom, ali da je ralnost drugačija, niko se ne razbacuje novcem.

– Pričaju da imamo mnogo veliki budžet, a mi imamo tri trenera u stalnom radnom odnosu, sa redovnim primanjima i doprinosima. Nijedno dete ne plaća članarinu, besplatna je oprema, putovanja. I to sve ide kroz pomenuti budžet, pa lako može da se izračuna koliko imamo za takmičenja. Lepo bi bilo da neki sponzor prepozna sve to. Ne može lokalna samouprava sve, pomogli bi kad abi mogli, ali zna se koliki je budžet grada, kolika odvajanja su za šta. Postoje pojedinci koji pomažu, ali ne mogu ni oni sve iz svog džepa.

Milan Janjić (Foto: South Media)

Surdulica je bila na raspolaganju Savezu za organizaciju mnogih takmičenja i bila je odličan organizator.

– Uvek smo bili dobri domaćini, organizovali smo i završnice takmičenja mlađih kategorija, pa i završnicu Kupa “Milan Ciga Vasojević”. Iako nismo imali naše predstavnike na tim takmičenjima, želeli smo i da našim sugrađanima obezbedimo kvalitetnu košarku, ali istovremeno i da izađemo u susret Savezu kada nisu imali druga rešenja za organizaciju.

NEUSKLAĐENOST PRELAZNIH ROKOVA

Uz sve pomenute, Janjić je za kraj istakao i problem prelaznih rokova.

– Najveći problem za sve klubove je neusklađenost prelaznih rokova u KLS i ostalim takmičenjima. Primera radi, ako moj košarkaš odigra dobro par kola, postoji verovatnoća da ga potraži klub iz KLS. Onda ja dovodim igrača iz takmičenja ispod mog, pa tako, lančana reakcija koja svima pravi problem. I januara nam se završava prelazni rok, tri igrača mogu da promenim, ja više nemam pravo da dovedem nikoga. Odgovor na to je da sam zaštićen ugovorom, ali to je teorija, u praksi dobijam nezadovoljnog igrača koji neće da trenira, opstruiše nas. A i ljudski je da pustimo igrača u bolju sredinu. Mislim da nije nemoguće da se prelazni rokovi usklade i da svi imamo bar u startu neke ravnopravne uslove – zaključio je Milan Janjić.

Radnik očekuje velika borba za opstanak, ali ljudi u klubu i pre svega košarkaši na parketu sa svojim trenerom, veruju da mogu da ostvare uspeh. Bio bi to veliki podvig kada se svi uslovi uzmu u obzir. Tendencija iz prethodnih godina je da svake sezone iz Druge lige ispada neki klub sa jugoistoka Srbije.