Objavljeno 1 
Srbija je olimpijski šampion, treći put u nizu! Posle tri turbulentne godine, naši vaterpolisti su ponovo na krovu planete.
Na meču Vojvodina – TSC, naša kladionica nudi kvotu 2.60 za igru ug 4+.
Posle odlaska trofejnog i legendarnog Dejana Savića, na klupu je došao Uroš Stevanović, dugogodišnji selektor mlađih reprezentativnih kategorija i nekada Savićev pomoćnik. Put ekipe pod njegovim vođstvom neodoljivo je podsečao na Rio 2016, kada je takmičenje u grupi izgledalo traljavo, ali su mečevi odluke odigrani besprekorno.
– Šta mogu da kažem, kao i pre početka, vaterpolo je težak turnir. Naše iskustvo sa Igara u Riju i Tokiju, gde imate loše dane kad igrate loše ili kad se nešto drugo desi, to je normalna stvar. Imali smo to iskustvo, onda naši porazi u grupi nisu promenili naše samopouzdanje, verovali smo u nas. Spremili smo se za četvrtfinale, a onda kad smo završili grupu bilo je bitno to što idemo u četvrtfinale, a pogledajte sad. Završili smo četvrti u grupi, a na kraju smo prvi. To je to – rekao je Stevanović.
ODBRANA DONOSI TROFEJE
Odbrana je u finalu bila granitna, a napad vrlo efikasan.
– Mi smo pobedili kao tim, ne samo u napadu. Sa napadom imate pobede, sa odbranom imate trofeje. Naš glavni cilj je bio da budemo što bolji u odbrani, ali svi zajedno, ne samo golman. Kako je turnir išao, bili smo bolji, posebno od četvrtfinala. Kao i na svakom turniru, odbrana je ona što nam donosi trofej.
Posle duže pauze, vratio je u tim Miloša Ćuka, šampiona iz Rija. Upravo je on stavio tačku na veliku pobedu. Stevanović je u tim trenucima načinio gest da mu skida kapu.
– Njemu skidam kapu ne samo za taj gol, finale ili ovaj turnir, nego za ono što nam je doneo. On želi da završi, ali pričaćemo. Igrao je 2016, 2024, njemu 0limpijski ciklus traje osam godina.
GLAVA BILA NAJVEĆI PROBLEM
O finalu…
– Ovo je bila naša najbolja partija, ovo je bilo zbog njih. Najveći problem koji smo imali je glava i tu smo morali da vodimo računa kako ćemo da vodimo ne samo što se tiče igre, utakmica i Olimpijskih igara već dogovora, odonosa i svega. Momcima svaka čast, istrpeli su, pobedili su sve svoje mane. Tako bih rekao, sve svoje nedoumice, strahove i zato su olimpijski šampioni.
Tradicija u vaterpolu je da posle osvajanja zlata igrači „bace“ selektora u bazen. Ipak, Dejan Savić je to po pravilu izbegavao.
– Držao sam se Dejanovog stava. Pokušao sam da pobegnem, ali mi nisu dali. Šta ću, makar nekad tradicija da se sruši. Uhvatili su me i rekli da nema šanse, nisam imao snage.
Nada se da će njegovi izabranici da dostignu Kevina Durenta.
– Nastavili smo ono što je prethodna generacija ispunila, sada su trojica trostruki olimpijski šampion, većina ima dve. Četvrta medalja je pred njima, videćemo kako i šta, nadam se da će Jakšić, Mandić i Ranđelović stići i Durenta jer je jedini sa četiri zlata – rekao je Uroš Stevanović.
Bravo majstore