SVETSKI, A NAŠ Da li ste čuli za njega? Srpski košarkaš koji je završio u Ginisovoj knjizi rekorda

Jedan Srbin našao se u Ginisovoj knjizi rekorda zahvaljujući igri pod obručima. Stranice ove neverovatne priče pisane su u 25 zemalja, na čak pet kontinenata.

ITALIJA: Kvota naše kladionice na pobedu Rome protiv Fjorentine je 3.00. Meč u Firenci počinje u 20:45.

Srpski košarkaški pustolov, Nikola Kuga, govorio je za MaxBet sport o svojoj neverovatnoj karijeri zbog koje se našao u Ginisovoj knjizi rekorda. Život u 25 različitih država ostaće u snovima brojnih avanturista, a kamoli njegovim kolegama.

Vaša neverovatna životna priča počinje u ranom detinjstvu, kada se iz Bihaća selite u Hrvatsku, pa u Crnu Goru i na kraju u Srbiju, gde pravite prve košarkaške korake. Kako gledate na taj period?

– Taj period mi je u sećanju ostao kao izuzetno turbulentan, posebno zbog činjenice da sam bio dete. Morao sam često da menjam sredine, što me primoravalo da se prilagođavam na nove uslove. Problem je kada morate da se selite čim steknete nove prijatelje. Iskustva koja sam stekao u detinjstvu dala su mi snagu da istrajem na košarkaškom putu. Taj nedostatak zone komfora motivisao me da se kroz život borim i nikada ne odustajem od zacrtanih ciljeva.

Rano ste napustili prestonicu Srbije i rešili da se oprobate inostranstvu. Kako je došlo do te odluke?

– Košarkašku karijeru sam započeo u Kasti i Ceraku, da bih zatim prešao u FMP. U dresu “pantera” prvi put počinjem da uviđam neke svoje nedostatke, koje sam ekspresno korigovao. Znanje koje sam stekao u klubu iz Železnika bilo je presudno kako bih se ovim sportom bavio na vrhunskom nivou. Posle tri sezone došao sam u situaciju da biram između igranja u domaćem prvenstvu i odlaska u inostranstvo. Interesovao me put koji nije “utaban”, pa sam tako rešio da se oprobam van granica Srbije. Moja prva destinacija bila je Maroko, posle čega se otvaraju vrata Azije, Južne Amerike, Australije…Nikada se nisam pokajao zbog te odluke, naprotiv, donela mi je mnogo sreće u životu.

Nikola Kuga (Foto: Privatna arhiva)

Koja je razlika u tretmanu koji stranac ima kada dođe u Evropu i kada ode na neki od pomenutih kontinenata?

– Kada igrate u manje razvijenim košarkaškim zemljama od vas se očekuje da postižete u kontinuitetu 20-25 poena. Stranac u Evropi nailazi na neki ustaljen sistem, dok se u Aziji, Africi i Južnoj Americi igra po principu “evo ti lopta, sad daj koš”. Na Starom kontinentu imate mogućnost da dovedete u svoj tim 6,7 stranaca, dok u pomenutim ligama možete da potpišete najviše dva. Automatski se od vas očekuje da donosite prevagu. Osetna je razlika u kvalitetu između domaćih i stranih igrača, pa zato imamo situacije u Čileu, Venecueli i Kolumbiji gde strani igrači postižu 90 odsto poena na meču. Kada pogledate evropski sistem, pojačanja dolaze da donesu dodatni kvalitet na već postojeću bazu igrača, dok se tamo od vas očekuje da radite manje-više sve na terenu.

IGRAČI POPUT FELDINA SE NE SNAĐU U KUVAJTU

Ljudi u Evropi veruju da se van našeg kontinenta i NBA lige ne igra ozbiljna košarka. Koliko ima istine u tome?

– To je ogromna nepoznanica, čak se i neki igrači prevare pa ih sačeka potpuno druga realnost. Ruku na srce, kvalitet njihovih “lokalaca” nije na zavidnom nivou. Recimo da bi svaki igrač iz KLS imao zapaženu ulogu u nekom od timova, ali stranci su im neverovatni. Često se desi da igrači sa iskustvom igranja u ABA ligi i Evrokupu dožive totalni fijasko u pomenutim sredinama. Oni dolaze iz sistema gde ih lopta “nađe”, dok vam ovde pas ide u noge, “preskaču” vas po pet puta, lako ih hvata nervoza, pa vas teraju da “divljate” kako se ne bi izgubio meč… Menadžmenti klubova misle samo o statistikama… Igrači profila Branka Lazića su nepotrebni od strane tamošnje struke. Sve te “nevidljive” stvari, trošenje najboljih evropskih napadača, sjajna odbrana…to njih ne zanima. Morate da se prilagodite njihovim zahtevima i da svoja oružja koristite na najbolji način. Primera radi, Feldin je igrao na sjajnom nivou Evroligu, pa nije uspeo da se snađe u Kuvajtu…

Ako se igrači poput Feldina ne snalaze najbolje u takvim sredinama, kako je to vama pošlo za rukom?

– Sve je stvar adaptacije. Jednom prilikom su pitali selektora Piksija, kako je sa uspehom toliko godina opstao kao trener u Aziji? On im je kratko odgovorio: Nemojte da pokušavate da ih promenite. To vam je suština – adaptirajte se ili idite na aerodrom. Kada sam nastupao u Indoneziji, postojalo je pravilo da se posle izgubljenog meča trening povećava za jedan sat. Tako smo došli do pet sati treninga, posle čega su poečele povrede…Ne možete vi da doprete do njih. Ja sam pokušavao da im objasnim važnost detalja, da ne prave faul kada smo u bonusu… Uzalud! Verujte mi da u pojedinim ligama igrači koš proslavljaju kao gol u finalu Svetskog prvenstva. Njima su u glavi sistemi – sat vremena duži trening zbog poraza, pa “Mek”, pa novo putovanje, pa KFC, pa putovanje od četiri sata… Kako da ne dođe do raspada “sistema”? Ako im se ne prilagodite, preostaje vam samo da se nervirate u nedogled.

Nikola Kuga (Foto: Privatna arhiva)

Kakva iskustva nosite iz Australije?

– Sve do tog trenutka vodio sam se po principu “Gde me Bog odvede, pa kako bude”… “Zemlja kengura” bila je moj san, tamo sam želeo da se zadržim malo duže. Ne mogu da vam opišem količinu sreće kada sam sleteo u Melburn. NBL je najozbiljnija liga u Australiji. U njoj učestvuje osam timova uz Brejkerse sa Novog Zelanda. Domaći igrači imaju vrhunski kvalitet. Svaka ekipa ima pravo da dovede maksimalno dvojicu stranaca koji nisu državljani Okeanije. Recimo da je 95 odsto stranaca došlo iz Amerike, ali postoje i retki slučajevi kada bi se klub odlučio da dovede igrača sa područja Evrope. Liga i klubovi kod njih su izuzetno organizovani, treneri su ili bivše legende Australije poput Gejza ili treneri sa velikim iskustvom rada na najprestižnijim američkim univerzitetima. Ozbiljno se trenira, vodi se računa o svemu – od ishrane, preko oporavka pa nadalje. Imaju odličan pristup u radu sa mlađim kategorijama što im i donosi dobre rezultate. Kada bih morao da uporedim nivo NBL lige, to bi otprilike bilo najpribližnije ABA ligi, bez Zvezde, Partizana i Budućnosti – rekao je Kuga, pa dodao:

– Nastupao sam u Stejt ligi (nivo ispod NBL). Osetna je razlika u kvalitetu, jer umesto 10-12 vrhunskih, imaju najviše četiri dobra igrača. Okvirno šest igrača deli veliku minutažu, zbog čega pada kvalitet treninga. Kao igrač imate dosta obaveza unutar kluba. Mnogo je važnije da se uklopite u zajednicu nego da dajete 20 poena u proseku po meču. Ako vas dobro prihvate, sve će da bude u redu. Jedini problem koji vidim u njihovom sistemu jeste preveliki napor, naročito za decu. Oni tokom dana imaju školu, treninge, individualne časove, ples, plivanje, još neki dodatni sport…Mislim da su “prebukirani”, ali dobro, takav je sistem.

NBA LOŠE UTIČE NA MANJE RAZVIJENE KOŠARKAŠKE ZEMLJE

Koliko se manje košarkaški razvijene zemlje ugledaju na NBA?

– Sve one su opsednute NBA ligom. Njihovi domaći igrači se non-stop ugledaju na najveće zvezde i samim tim počinju da žive u nerealnom svetu. Nema tu zdrave osnove. Zamislite na šta liči kada delimično ili potpuno tehničko-taktički neobučeni igrači pokušavaju da imitiraju superstarove iz NBA lige. Previše situaciju sagledavaju površinski i iz pogrešnog ugla, pa su samim tim i rezultati loši. 

Postoji li negde u svetu navijačka zagriženost kao u Srbiji kada se igra “večiti” derbi?

– U Libanu ljudi žive za košarku! Prisutna je doza fanatizma i u Južnoj Americi, ali zavisi koji je meč u pitanju. Kada šetate ulicama Libana, na svakom ćošku vam traže fotografiju ili autogram…

Već nekoliko godina radite kao trener u Beogradu. Kada bi stigao poziv iz neke od liga u kojima ste igrali, da li biste ga prihvatili?

– Morate dobro da poznajete mentalitet zemlje, karakter igrača…U suštini ključ leži u selekciji ekipe. Ni najveće košarkaško znanje nije preduslov za uspeh u takvim zemljama. Imate obavezu da smanjite zahteve od igrača, napravite dobru timsku hemiju i fizički ih pripremite za određeno takmičenje. Na primer, sa strancima je umetnost napraviti balans u ekipi. Mislim da bih imao uspeha, ali moram još da radim kao trener da bih se odlučio na taj iskorak u karijeri.

ANEGDOTE KOJE ĆE DA PAMTI CELOG ŽIVOTA

Možete li da nam ispričate neke anegdote iz igračke karijere?

– Recimo da je moj odlazak u Australiju bio splet neverovatnih okolnosti. Ja sam četiri godine pre nego što sam potpisao ugovor tamo nasumično poslao mejl sa svojim CV-jem i videom. Verujte da čak nisam ni znao kome ga šaljem. Ipostavilo se da sam ga poslao jednoj od najvećih legendi australijske košarke i članu kuće slavnih Lindzi Gejzu. Mi smo četiri godine razmenjivali poruke vezane za košarku da bi me 2015. kontaktirao i rekao mi da ima klub za mene. Tek kada sam otišao u Australiju shvatio sam o kome se radi. Upoznali smo se u “Melburn” sportskom centru gde smo otišli u kafić. U to vreme Australija se pripremala za neko takmičenje. Vidim ja, prolazi Peti Mils, javi se – dobar dan Lindsi. Upoznaje on mene – Ovo je Nikola Kuga. Dolaze kasnije do njega Ingls, Delavedova, ponavlja se isto. Verovatno mu se dopala ta moja “ludost” da ga kontaktiram na takav način. Dotaknemo se nas dvojica u jednom razgovoru Đokovića koji je još i te 2015. godine imao pet, šest osvojenih Australijan opena, pa iskoristim priliku da se pohvalim kako sam i ja solidan u tenisu. Nije prošlo ni pet dana, kad je usledio njegov poziv da odigramo jedan dubl meč, što sam naravno prihvatio. Igramo tenis bivši guverner države Viktorija, on, još neki političar i ja. Pre toga sam u životu igrao tenis možda 20-30 puta – ma indijanac! Oni ljudi igrali u top ritmu, samo sam izbegavao lopte i puštao ih ovom jadnom političaru – on juri sa jedne na drugu stranu. Znaš onu situaciju kad ne znaš nešto u školi, a ostalo deset minuta do kraja časa pa samo moliš Boga da te ne prozove – e tako je i meni bilo.

Nikola Kuga (Foto: Privatna arhiva)

„Sedne“ meni u jednom trenutku loptica na forhend i ja je bez kontrole opalim najjače što mogu da bi taj udarac na kraju direktno prozujao Gejzu pored glave – ma katastrofa! Svi ostali ukočeni, on čovek pošto je u godinama nije verovatno ni “provalio” koliko je opasno bilo. Na kraju se sve dobro završilo, popili smo piće, ismejali se – kažem ja sebi: ,,Nikola, vraćaj se košarci, pusti tenis”. Tu situaciju neću nikada zaboraviti. Možda ću malo skrenuti sa anegote, ali tada sam se uverio koliko su oni jednostavni. Taj njihov guverner je posle tenisa “lagano” sa mnom seo u onaj gradski prevoz i otišao kući. Nekako vlada, ili je barem tada vladala jedna opuštena atmosfera – tako da hteo to čovek ili ne, dok boravi tamo oseća se rasterećeno.

Pored te anegdote, Nikola se prisetio i jedne iz Libana:

– Tokom 2016. i 2017. godine igrao sam u Libanu. Tu sam imao priliku da sarađujem sa trenerom iz Bosne Alenom Abazom. Već na samom početku smo se sprijateljili i ostvarili dobru saradnju. Ujutru plaža, lagana priča, a na treningu „sve po spisku“ i tenzija. Dao mi on slobodu i rekao šutiraj svaku loptu kad je primiš, što sam ja razumeo doslovce. Lomi se utakmica – ja primim loptu pola metra unutar centra i šutnem, a ona jedva stigne do obruča…Kad je on osuo paljbu – Šta ti misliš da si Stef Kari? Na šta ovo liči? Na moju nesreću, uzeo je jedini preostali tajm-aut, ali preživeo sam. S njim sam stvarno proživeo lepe momente i dosta stvari naučio. Pre svega da igrače treba pustiti da „dišu“ a ne da im se nabija tenzija.

Nikola Kuga (Foto: Privatna arhiva)

– Recimo suprotna priča u Kolumbiji. Prvo pitanje posle čuvenog Hola ili Ola je bilo koliko si visok, a drugo – hoćeš večeras da daš 30 poena? Meni noge iz aviona teške “kao olovo”. Mislim: da l ću da preživim, a ne da dam 30 poena. Zna igrač, pogotovo kada je u inostranstvu da mora da igra dobro. Još kada treneri ne znaju kako da rasterete, pa umesto toga dodatno opterete igrača, onda je problem. Dobro, sve to ide lančano – od uprave kluba, preko trenera pa ta tenzija mora da se prenese i na kraju igrači nastradaju. Sve u svemu, bilo je to zanimljivo iskustvo!

ZEMLJE U KOJIMA JE NIKOLA IGRAO:

Srbija, Kipar, Makedonija, Slovenija, Norveška, Švedska, Danska, Island, Nemačka, Estonija, Tajland, Vijetnam, Dubai, Indonezija, Maldivi, Šri Lanka, Liban, Kolumbija, Australija, Singapur, Portugal, Španija, Filipini

Jedinstven slučaj u svetskoj košarci – Nikola Kuga.

PROČITAJTE JOŠ:

Obradović ljut zbog lošeg treninga: Nikad nisu osvojili ABA ligu, a neće da potrče i naprave blok!

OPTIMIZAM Kalinić: Nema prostora za grešku… Zajedno sa navijačima do finala